Последњи позив Војиславу Коштуници

images (1)

Поштовани господине Коштуница,

     Било је потребно само три године ненародне владавине па да Ваше слутње огољено постану реалност. Када сте у марту 2008. године вратили мандат Народу и мојој маленкости лично,  чинило се, да је то врхунски израз посвећености демократији те да ће Народ трезвено одговорити на Ваш прећутни вапај, надмоћно бираjући национално одговорну власт на предстојећим мајским изборима. Али авај, демократија није савршени модел артикулације народне воље, већ пуки тренутни цивилизацијски максимум за који је и сам Черчил рекао да представља „најлошију државну форму ако изузмемо све остале“[1]. Знамо шта је пропагнда успела да учини током предизборне кампање, релативизовала је косметско питање у мери да је постало не само другоразредно већ је задобило статус камена око врата којег се треба што пре ослободити, политика ДСС-а и патриотски инспирисаних организација и појединца је означена као ретроградна док је  евроинтеграциона идеологија постала догма. Арогантним постизборним упливом међународног фактора пале су и последње маске и на унутрашњем и на спољашњем политичком плану а подигнута је завеса последњег чина косметске издаје. Напросто, један човек је морао отићи. [2]

     downloadНо, то су општа места о којима су бриљантно писали и говорили многи родољуби које Народ „захваљујући“ медијском мраку није био у прилици да чује. Утихнуо је у том периоду и Ваш глас. Тишина је злокобно завладала Србијом.

     Три године касније патриотски васпитан Народ очајнички подиже главу и смело Вас гледа у очи ( баш као и Ви њега 11 година раније, времена се мењају, зар не? ). И то што је тај поглед упрт у Вас и све оне које својим ауторитетом можете окупити у јединствени национални фронт, није само осећај да Вам се још увек може веровати, већ и нада да сте коначно разумели да је отпочело последње разврставање на национално одговорне и пуке пргаматичаре, те да сте својим односом према националном питању заслужили да Вам се упути поглед који очекује да свом Народу узвратите обједињавајућом улогом, управо како је и он ( Народ ) то учинио када се пре 11 година већински ујединио у подршци Вама.

     Верујем да знате да Вас многи, не сумњам искрени родољуби, критикују што сте тада, како кажу, пактирали са ђаволом и са њим садили тикве које Вам се и данас обијају о главу, те да сте свесно послужили делу проказане европоклоничке опозиције да дође на власт. Сматрају неки, такође, да сте са петооктобарским догађајима преузели личну одговорност за будући распад државне заједнице СЦГ и потоње самопроглашење независности јужне српске покрајине. Није им тешко да тако суде, били сте тада на челу савезне државе а потом и Србије. Заборављају, међутим, или свесно и тенденциозно смећу са ума да ни Ви лично, ни Србија, ни српски Народ, већински, нису желели такве епилоге и да није било институционалних могућности да се то спречи. Елем, нисам склон да прихватим њихове тезе. Дубоко верујем да сте у читав посао ушли из најчаснијих  побуда и да сте увидевши благовремено странпутицу којом се Србија креће од тог пута одустали. Напустили сте владу покојног премијера Ђинђића након 6 месеци, усиљено тражећи разлоге за то, што је за моју маленкост био индикативан позитивни сигнал. А потом су уследиле две Ваше владе. Наравно, у природи је људској да буде критички настројена, али критиковати може само онај који воли, рече Тургењев. imagesТако су многи за какву-такву консолидацију економских прилика и дискретно унапређење стандарда грађана „оптужили“ нерационално ћердање новца од приватизација а богами су се оштро побунили и против СОФА споразума који је председник Тадић потписао у Вашингтону 2. септембра 2006. године са америчком државном секретарком Кондолизом Рајс. Влада премијера Коштунице је, кажу, аминовала потписивање овог споразума. Затим сте, критикују даље поједини, сели за преговарачки сто са Албанским сепаратистима у Бечу, верујем лично из државничких намера и са јасним преговарачким ставом, што је некима међутим, наводно, била имплицитна порука да са друге стране преговарачког астала имамо не само супротстављену страну већ и другу државу. Заборављају при томе исти да су бечки разговори трајали ПРЕ самопроглашења независности Космета и да за тражење решења није пресудно ( иако јесте тактички важно ) ни време ни место, већ свест о важности онога око чега се преговара. Све време се могао чути и тихи ехо носталгије за предпетооктобарском епохом(?) коју сте, канда, назначеног датума 2000. године укинули, они кажу насилним превратом, пристрасно игноришући чињеницу да су носиоци те идеологије последњих година поново на власти у савезништву са својим левичарским партнерима из социјалистичке интернационале. Напослтку сте ( да ставим у заграду и још покоје примедбе, првенствено из домена унутарстраначке, инфраструктурне организације, а оне су ми познате, верујте на реч ), на изненађење многих, вратили мандат Народу онда када је било јасно да ће то ићи на руку свим даљим дезинтегративним процесима у земљи и увести Србију у колонијално стање. Лично, не осуђујем чин врхунске моралне честитости и демократске просвећености, достојан само људи високе моралне и политичке културе, али време је врло брзо показало да је то било отварање бране за разграђујућу, антинационалну бујицу. Морални чин је претпостављен политичком подвигу. Али, Ви сте с правом веровали Народу и његовој историјској одговорности. Безмало је тако и било, до часа када се у читав пројекат, већ по ко зна који пут, отворено и дрско није умешала међународна заједница. Испоставило се нажалост, метафорично говорећи, да сте били у праву када сте својевремено говорили да је косметско питање демократско а не политичко, јер како ствари стоје, демократски поступајући и верно следеће идеале демократије, Народ на мајским изборима није довољно убедљиво поразио глобалистичку, анационалну идеологију, дајући јој на тај начин легалну шансу коју она није пропустила.

     images (3)Шта се даље догађало познато је свима. Погурен мноштвом националних понижења и коначно суочен са саучесничком легализацијом отимања Космета, српски Народ је стављен у позицију из које само један пут није нечастан. То је исти онај Народ, напаћен и питом, који је можда боље разумео предпетооктобарске прилике од политичких странака и зато дуго оклевао да начини преломни корак. Народ је то онај који се на тај корак усусдио САМО захваљујући томе што сте Ви били једини некомпромитовани појединац који је смео да га погледа у очи дајући реч „да ћете се у складу са божијим и људским законима потрудити да набоље промените нашу државу и да нећете допустити да власт Вас промени“.[3] То је управо онај Народ који својом пренаглашеном опрезношћу и политичком инертношћу уме до те мере да збуни да у некима од нас оправдано изазове гађење [4], односно сасвим супротно,  Народ који је својом Видовданском жртвом утиснуо у целокупну светску историју јединстевни код за дешифровање појма Слободе [5]. Народ је то којем имате моралну и политичку обавезу да узвратите личном моралном и политичком храброшћу у часу када му то недостаје и када их од Вас очекује. Знате као и ја, као и наша историја, да је српском Народу архетипски потребан вођа који уз демократске потенцијале поседује и одлучност и достојанство. Однекуд верујем да Народ то у Вама још увек препознаје. Да није тако не би Вас помињао све наглашеније у последње време, понављајући Ваша суморна предвиђања из ранијих година о косметском питању као предуслову за почетак преговора са ЕУ.

     Поштовани господине Коштуница, нема друге до да се коначно заузмете за свој Народ у мери која представља последње изјашњавање. Ако Вам је истински Србија на срцу, а знам да јесте, не питајте како, и ако Вам Слобода уистину представља приоритетни национални циљ, реците јасно и гласно историјско ДОСТА! Са Вама неће бити само Народ којем припадате, па чак не ни само његов слободарски дух, са Вама ће бити национална историја, прошла, садашња и будућа. images (2)Не пропустите да станете на чело патриотског националног корпуса рехабилитујући на тај начин сопствени политички и национални итнегритет, али не себе ради, већ Србије ради која вапи за Слободом коју сте јој наговестили а потом демокртаски препустили другима да је продају за вечеру, газећи преко сопственог Народа и свега на шта је био поносан и због чега је био поштован. Ваше пуно и целокупно ангажовање представљало би макар делимичну ревитализацију свега што је последња нада, али то морате да урадите лично Ви и ОДМАХ. Не зато што сте богомдани, већ зато што у Вас Народ има оно мало преосталог, непрокоцканог поверења и зато што за то имате институционални инструмент и механизам-политичку странку.

     Учините то окупљајући око себе СВЕ некомпромитоване патриотске организације и покрете, појединце и националне институције којима неслобода и комадање отаџбине представљају свирепу негацију националног идентитета, безочну увреду предака и злослутно раскорењивање потомака.

     Или ослободите простор њима.

       Референце:

  1. http://www.dadalos.org/srbija/Demokratie/demokratie.htm
  2. http://www.politika.rs/pogledi/Slobodan-Antonic/SAMO-DA-BI-JEDAN-CHOVEK-OTISHAO.lt.html
  3. http://www.b92.net/izbori2000/doc/obecanje.phtml
  4. http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=16847:pismo-narodu-srpskom-ili-zato-vas-se-gadim&catid=39:drustvo&Itemid=66
  5. http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=16849:odgovor-ostoji-simetiu-ili-narod-nije-kriv&catid=39:drustvo&Itemid=66

Станимир Трифуновић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s