НОВИ ТАЛАС РЕЛАТИВИЗАЦИЈЕ ИЛИ, ЈОШ ЈЕДНОМ О МОРАЛУ


Иако оправдано промовисана као учитељица живота, из чега се могу извести све позитивне и племените педагошке импликације, историја се својим понављањем представља универзалним санкционим ауторитетом. Зa потписника ових редова ова поставка нема унутрашњих противуречности, како би се могло закључити, и представља у ширем смислу, кохерентну, метафоричну симбиозу две дидактичке димензије, садржаја (учитељица) и метода (санкција), којом се оптимално реализује свеопшти временски курикулум човечанства. Комплексност њеног казненог аспекта (читалац исправно претпоставља да ће тежиште овог текста бити управо на казни) не проистиче у тој мери из природе саме санкције колико из  репетитивности саме историје. Другим речима, мање је важно што смо поново шибани (у најширем значењу), колико је пресудно што смо поново шибани. Наставите са читањем