АНТИСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, пети део – ЗАШТИТНИ ФАКТОРИ АНТИСОЦИЈАЛНОГ ПОНАШАЊА

Фотографија: besplatne-slike.net

Одредивши најпре појмовни оквир феномена антисоцијалног понашања младих, а потом и најзначајније теорије  делинквенције и два основна типа антисоцијалног понашања младих (перзистентно и адолесценцијом лимитирано антисоцијално понашање), као и основне групе фактора ризика антисоцијалног понашања, показали смо, донекле, да антисоцијално понашање није толико резултат слободног избора младих људи, колико је последица њихових сужених могућности. Неповољне социјалне околности и биолошке предиспозиције, неадекватни родитељи, одбацивање, одсуство осећаја припадности друштву, чести стресови (нарочито губици), указују на несрећу и немогућност налажења оптималног места у просоцијалној средини. Избор позиције „против друштва“ је много чешће принудан избор у недостатку бољих решења, него слободна воља „искварене душе“.

Значај неповољних утицаја непосредне социјалне средине, индивидуалних карактеристика и ширег друштвеног окружења јесте неоспоран. Истраживања показују међутим, да нису сви лоше васпитани, слабо образовани, из сиромашних и/или дисфункционалних породица, из делинквентних крајева града и аномичних друштава у исто време и – делинквенти. Чак и када је присутно неколико неповољности код неке особе, она опет не пође антисоцијалним путем. Шта је то штити?

У литератури се пуно говори о тзв. „протективним факторима“, односно утицајима који модификују, побољшљвљју или прекрајају одговор младе особе на неки средински ризик који би могао активирати социјално неприлагођен одговор. Навешћемо доминантне факторе који штите младу особу од испољавања антисоцијалног понашања упркос провокативним неповољностима.

  Поштовани посетиоци ПЛЕТЕНИЈА СЛОВЕС,

Пре него што наставите са читањем овог текста желим да Вас обавестим да на списку који следи можете пронаћи доста сродних, теоријски и практично повезаних садржаја са актуелним чланком.

Кликом на одговарајући наслов остварујете директну везу са конкретним текстом.

ХВАЛА што читате ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС!

  1. О НЕПОСЛУШНОСТИ МЛАДИХ – ЧЕТВОРОФАКТОРСКИ МОДЕЛ ОБЈАШЊЕЊА, први део

  2. О НЕПОСЛУШНОСТИ МЛАДИХ – ЧЕТВОРОФАКТОРСКИ МОДЕЛ ОБЈАШЊЕЊА, други део

  3. РОДИТЕЉИ, ИЗДАЈТЕ ЕФИКАСНА НАРЕЂЕЊА

  4. ОБРАЋАЊЕ ПОЗИТИВНЕ ПАЖЊЕ НА ДЕТЕТОВО ПОНАШАЊЕ

  5. АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, први део – ИЗВОРИ АГРЕСИВНОСТИ

  6. АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, други део – НЕЕФИКАСНЕ СТРАТЕГИЈЕ ИНТЕРВЕНИСАЊА

  7. АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, трећи део – ЕФИКАСНЕ СТРАТЕГИЈЕ ИНТЕРВЕНИСАЊА

  8. АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, четврти део – ТЕХНИКЕ КОНТРОЛЕ БЕСА

  9. АНТИСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, први део – ПОЈМОВНИ ОКВИР

  10. АНТИСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, други део – ТЕОРИЈЕ ДЕЛИНКВЕНЦИЈЕ

  11. АНТИСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, трећи део – ДВА ТИПА АНТИСОЦИЈАЛНОГ ПОНАШАЊА МЛАДИХ

  12. АНТИСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, четврти део – ФАКТОРИ РИЗИКА АНТИСОЦИЈАЛНОГ ПОНАШАЊА МЛАДИХ

  13. АНТИСОСЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, пети део – ЗАШТОТНИ ФАКТОРИ АНТИСОЦИЈАЛНОГ ПОНАШАЊА

  14. РОДИТЕЉСКИ БЕС И КАКО ГА КОНТРОЛИСАТИ, први део

  15. О КОНТРОЛИ РОДИТЕЉСКОГ БЕСА, други део

  16. У ПРИЛОГ РАСПРАВИ О ТЕЛЕСНОМ КАЖЊАВАЊУ ДЕЦЕ

    На блогу, поред наведених, можете прочитати и следеће чланке из психолошког темата:

    1. Мотивационо терапијске стратегије, ПРВИ део;
    2. Мотивационо терапијске стратегије, ДРУГИ део;
    3. О разлици у невербалној комуникацији међу половима;
    4. О невербалним индикаторима лагања;
    5. Петофакторски модел личности;
  • Висока интелигенција;
  • Нижа потреба за новим догађајима и узбуђењем;
  • „Добар темперамент“ ( карактеристике темперамента који побуђују, изазивају позитиван одговор код других, за разлику од тзв. „тешког темперамента“ , често карактеристичног за хиперактивну децу, који деци ствара низ проблема, почев од одбацивања од стране родитеља и вршњака до школских проблема);
  • Позитивна искуства у школи која подстичу самопоштовање и самоефикасност;
  • Академски успех;
  • Повећана одговорност (на пример, за немоћне чланове породице: млађу децу, болесног родитеља…);
  • Родитељска супервизија (надгледање, праћење);
  • Подржавајућа мајка која подстиче позитиван селф-концепт, односно, позитивну слику о детету;
  • Успех међу вршњацима;

    Фотографија: besplatne-slike.net

  • Неделинквентни вршњаци;
  • Социјална инхибираност у смислу социјалне уздржаности и опрезности ( коју треба разликовати од социјалног повлачења (склоности фантазирању, самопосматрању, затвараању, скривању));
  • Позитиван ментални став који подразумева: осећање самоефикасности, планирање и социјално решавање проблема;

Као што се може приметити, реч је углавном о факторима ризика, али са супротним предзнаком, односно супротним правцем деловања. Ипак, нису сви (заштитни) фактори супротни факторима ризика показали моћ да заштите младу особу у неповољним околностима. Наведени протективни фактори су овакав утицај показали.

Крај

Следећа тема: Агресивност младих са освртом на технике контроле беса;

Упутнице:

1. Јасна Хрнчић, Малолетничка делинквенција, 2003.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s