ОД УСТАВНОГ СУДА ДО КОНСЕНЗУСА

Др Војислав Коштуница,
Председник Демократске странке Србије

Канда још помало зачуђени нареченом нужношћу спровођења раније постигнутих бриселских договора Борислава Стефановића, а зацело дубоко интелектуално анестезирани, сведоци смо доследно очаравајуће лепоте континуитета празнословља. Улажући сву национално одговорну промисао  у парадокс родољубља, тј. у наду да ће историјском и личном самосвешћу нова власт игнорисати Боркове договоре управо како је и власт чији је кобни експонент био, игнорисала Народну скупштину за утврђивање и верификацију истих, и негујући конструктивну трпељивост  према новој политичкој номенклатури од формирања владе до потоњих дана, постајемо на жалост, болно свесни чињенице да последња линија одбране јужне српске покрајине неће бити видовдански код којим је Космет оплеменио своје потомке, па можда ни дуго најављивани консезус о Косметском пиатњу, већ један формално-правни акт, односно Устав. Елем, у мери у којој је једино исправно било инсистирати на међународном праву у заштити националног интереса на интернационалном, политичком попришту, утолико је било природно реаговати национално и историјски рефлексно на унутардржавном плану. Уместо оваквог приступа, промовисали смо ирационалну политичку парадигму према којој смо евроатланском пројекту похрлили рефлексно и поданички а државном питању малокрвно и антинационално. Принуђени смо стога да одбрану започнено са последњег резервног положаја користећи при томе једино оружје које нам је остало на располагању и то најпре прерасподелом унутар наши редова. Уместо егземпларног утуживања макар једне земље која је својевремено признала самопроглашену независност Космета, преко непотребног форсирања изјашњења МСП и капитулантске Резолуције пред Генералном скупштином УН, посве парадоксално са становишта националног јединства, стигли смо до домаћег правног система и полагања последње наде у национални Уставни суд.

Ако је својевремено иницијатива ДСС-а и Војислава Коштунице о утуживању неке од земаља које су експресно признале Косметску независност игнорисана уз наивно очекивање да ће се МСП својим саветодавним мишљењем експлицитно изјаснити у корист српског становишта, онда недавно  саопштење  ДСС-а о покретању иницијативе пред Уставним судом о стављању ван снаге уредби које су настале на основу споразума који су у Бриселу потписани између Београда и Приштине, једноставно мора бити најозбиљније третирано. Осим што ова иницијатива подразумева једну од последњих формално-правних процедура за стављање наведених договора ад акта,  а тиме и спречавање спровођења истих на дугорочну штету Србије а у корист оснаживања елемената Косметске независности, проглашавање бриселских договора неуставним представља и последњу наду за рехабилитацију актуелне власти од потпуног националног посрнућа након бруталног двоипомесечног уверавања Народа о тобожњој нужности активирања раније постигнутих договора са сепаратистима. На тај начин би, до сада, јалово позивање на Устав добило пуни и једини смисао не само на терену политичке демагогије већ и на терену објективне заштите суверенитета земље.

И заиста, уколико описани сценарио није добро осмишљени национално-политички  маневар свих одговорних политичких субјеката у земљи, да се позивањем на претпостављену, надајмо се сасвим извесну, неуставност фамозних бриселских договора, суспендује спровођење истих, односно спречи капитално одржављење нашег Космета, на помолу је пораз чије последице нећемо дуго моћи да санирамо. Ако икада то будемо и узмогли.

Advertisements

4 thoughts on “ОД УСТАВНОГ СУДА ДО КОНСЕНЗУСА

  1. …“постајемо на жалост, болно свесни чињенице да последња линија одбране јужне српске покрајине неће бити видовдански код којим је Космет оплеменио своје потомке, па можда ни дуго најављивани консезус о Косметском пиатњу“…

    На жалост…

    Свиђа ми се

  2. Premijer je izjavio da moramo poštovati sve ugovore, dogovore, … prethodne vlade kao i svaka ozbiljna država. jedina nada je da je ustavni sud nezavistan, što bila fantastična stvar.
    Donošenje odluke o neustavnosti postignutih sporazuma, dogovoa, ugovora, … značilo bi i za sadašnju vladu da moraju otvoreno reći zbogom EU.
    Nada nas je održala hvala joj.

    Свиђа ми се

    • Иницијативу треба покренути а за то је потебно 25 потписа народних посланика. ДСС има на располагању само 21 потпис!
      Ето нама новог проблема.
      Хоће ли бити још 4 куражних, барем?

      Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s