АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, други део – НЕЕФИКАСНЕ СТРАТЕГИЈЕ ИНТЕРВЕНИСАЊА

 

Фотографија: petarj.blogspot.com

У претходном тексту, првом из серијала о агресивном понашању младих, укратко смо назначили основне изворе агресивности и дисфункционални, принудни модел родитељства као погодан образац за учење агресивног понашања. У тексту који следи обратићемо пажњу на оне стратегије решавања овог проблема које су се, на жалост, и поред најбоље намере њених заступника, показале (и настављају то да чине) недовољним, и чије ефекте можемо окарактерисати привременим и краткотрајним.

Тренутно, не постоји кохерентан приступ овом проблему, односно приступ који би истовремено интервенисао фокусирањем на ученика, школу и систем у целости. Има  неких који су орјентисани на ученике, појединих на школе али нити једног на систем. Може се веровати, да би тек такав распоред интервенција, који претпоставља сву креативност и енергију којом се психолози и други стручњаци посвећују налажењу решења за овај проблем, дао свеобухватне и трајније резултате и понудио дугорочну перспективу.

Ипак, мало се зна о томе који би од ових вектора, појединачно или у комбинацији и којој комбинацији, заиста деловао тако да даје опипљиве резултате у превенцији и смањењу агресивног понашања. Највећи број начина интервенисања проистиче из личне мудрости и искуства оних који се тим проблемом баве – школских психо-педагошких служби, социјалних радника или наставника. Чини се, гледано очима самих стручњака или деце са којом се ради, да њихови начини интервенисања представљају ентузијастички, индивидуални подухват и да чак и када  јесу плодоносни, представљају ретке примере за анегдоте и привиде створене неадекватно вођеним евиденцијама.

  Поштовани посетиоци ПЛЕТЕНИЈА СЛОВЕС,

Пре него што наставите са читањем овог текста желим да Вас обавестим да на списку који следи можете пронаћи доста сродних, теоријски и практично повезаних садржаја са актуелним чланком.

Кликом на одговарајући наслов остварујете директну везу са конкретним текстом.

ХВАЛА што читате ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС!

  1. О НЕПОСЛУШНОСТИ МЛАДИХ – ЧЕТВОРОФАКТОРСКИ МОДЕЛ ОБЈАШЊЕЊА, први део

  2. О НЕПОСЛУШНОСТИ МЛАДИХ – ЧЕТВОРОФАКТОРСКИ МОДЕЛ ОБЈАШЊЕЊА, други део

  3. РОДИТЕЉИ, ИЗДАЈТЕ ЕФИКАСНА НАРЕЂЕЊА

  4. ОБРАЋАЊЕ ПОЗИТИВНЕ ПАЖЊЕ НА ДЕТЕТОВО ПОНАШАЊЕ

  5. АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, први део – ИЗВОРИ АГРЕСИВНОСТИ

  6. АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, други део – НЕЕФИКАСНЕ СТРАТЕГИЈЕ ИНТЕРВЕНИСАЊА

  7. АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, трећи део – ЕФИКАСНЕ СТРАТЕГИЈЕ ИНТЕРВЕНИСАЊА

  8. АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, четврти део – ТЕХНИКЕ КОНТРОЛЕ БЕСА

  9. АНТИСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, први део – ПОЈМОВНИ ОКВИР

  10. АНТИСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, други део – ТЕОРИЈЕ ДЕЛИНКВЕНЦИЈЕ

  11. АНТИСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, трећи део – ДВА ТИПА АНТИСОЦИЈАЛНОГ ПОНАШАЊА МЛАДИХ

  12. АНТИСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, четврти део – ФАКТОРИ РИЗИКА АНТИСОЦИЈАЛНОГ ПОНАШАЊА МЛАДИХ

  13. АНТИСОСЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, пети део – ЗАШТОТНИ ФАКТОРИ АНТИСОЦИЈАЛНОГ ПОНАШАЊА

  14. РОДИТЕЉСКИ БЕС И КАКО ГА КОНТРОЛИСАТИ, први део

  15. О КОНТРОЛИ РОДИТЕЉСКОГ БЕСА, други део

  16. У ПРИЛОГ РАСПРАВИ О ТЕЛЕСНОМ КАЖЊАВАЊУ ДЕЦЕ

    На блогу, поред наведених, можете прочитати и следеће чланке из психолошког темата:

    1. Мотивационо терапијске стратегије, ПРВИ део;
    2. Мотивационо терапијске стратегије, ДРУГИ део;
    3. О разлици у невербалној комуникацији међу половима;
    4. О невербалним индикаторима лагања;
    5. Петофакторски модел личности;

Неефикасне стратегије интервенисања: Неколико стратегија интервенисања, међутим, генерализовано је и има значајан утицај на развој и имплементацију многих специфичних приступа у ношењу са насиљем по школама као и хроничном агресијом деце и адолесцената у ваншколским боравиштима. Те стратегије су кажњавање, катарза и кохабитација.

Кажњавање: Као начин реаговања на дечију и адолесцентску агресију, сигурно, најпознатија и најкоришћенија васпитна стратегија јесте кажњавање. Кажњавање је најчешће казнено (на пример, телесно кажњавање, укори, суспендовање из школе) а тек онда корективно и емпиријски засновано (на пример, привремено удаљавање, новчане надокнаде, понављање исправки).

Телесно кажњавање није дозвољено у нашим школама. Случај није такав у школама скоро  половине америчких држава а примери те праксе имају карактеристике и саме бруталности. Наставници и административно особље у овим школама врло често прибегавају кажњавању ђачког непослуха. У просеку свака два минута посежу за неком казном у млађим и старијим разредима основне школе што је знатно учесталије у односу на то колико пута награђују добро понашање. Евалуацијом ефикасности кажњавања доказано је да оно даје добре резултате, односно, утиче на смањење агресивног понашања ученика, само краткорочно. Поврх свега, потврђено је и то да кажњавање не даје, дугорочно гледано, никакве резултате, поготову ако се има у виду колико је агресивно понашање постојано, стабилно. Хронично агресиван адолесцент несумњиво је био такав и у вртићу и због тога су га родитељи сигурно много кажњавали, али упркос свему, његово агресивно понашање истрајава.

Једно од средстава интервенције у не малом броју америчких школа, а које такође не доноси никакве резултате, јесте искључење из школе. Поражавајућ је и алармантан податак да је чак 25% школске деце, унутар нашег образовног система, различитих узраста, често изложено поновљеном насиљу од стране својих школских вршњака, те да 41% ученика отворено признаје да су више него једном били насилни према својим вршњацима. Они се насилно понашају и понекад су починиоци тешких кривичних дела. Разумљиво је стога зашто менаџмент школе и наставно особље, делујући у корист већине, бирају искључење као казну за мањину. Искључењем ученика који на било какав начин ометају наставу побољшава се, можда, ситуација у самој школи али у већим локалним заједницама не постоји ефикасан начин на који би се искључени ђаци ангажовали те они могу да се одају скитњи или да све време гледају програме на телевизији (често насилне). Оваква искуства су потенцијално још опаснија за насилничко понашање изван школе.

Зашто су телесно кажњавање, укори и искључења из школе врло често неефикасни или, у најбољем случају, имају привремено дејство? Врло вероватно зато што су ове стратегије интервенисања обликоване субјективно: састављене су од читавог низа елемената – вероватноћа, конзистентност, хитност, трајност, строгост – који треба да не подстичу агресију али и да је не награђују, па, када се томе додају и личне карактеристике онога који кажњава, јасно је једино то да је ситуација нејасна.

Дакако, ове стратегије делују краткорочно, те онај који кажњава има утисак да ‘ствар успева’, што га охрабрује да исту или сличну рецептуру и даље примењује. Онај који је кажњен, међутим, долази једино да закључка да „сила влада“ и ту поруку преноси даље.

Поред тога што има само привремено и повремено дејство те показује како наставници погрешно

Фотографија: novimagazin.rs

интерпретирају лекцију „сила влада“ – кажњавање само презентује оно што не треба радити. Кажњавање не показује шта је то што треба радити, шта је то просоцијално понашање.Укори и батинање не показују какво је то другачије понашање. Уколико дете не зна како да пита радије него да отме, да замоли радије него да командује, да преговара радије него да се бије, сви мрки погледи, грдње и ћушке које добија од учитеља неће га научити томе шта је то примерено понашање.

Катарза: Катарза је други начин редуковања агресије, врло популаран како међу лаицима тако и међу стручњацима за образовање и ментално здравље. По овој стратегији, на пример, наставник физичког је тај који немирног ђака учи како да се „ослободи беса“ ударајући џак а не главу свог друга. Брачни терапеут саветује насилног мужа да се „издува“ тако што ће ударати кауч, а не супругу. У сличном духу, уместо личног искуства са насиљем треба гледати преносе таквих спортских догађаја на телевизији и тако се ослободити агресивних тенденција.

Катарза је каналисање, избацивање или прочишћавање емоција. Наводно, катарза се може искусити и индиректно, онда када неко посматра другу особу и емоционално се поистовећује са њом. Овакво виђење катарзе појавило се најпре у извештајима о емоционалном прочишћењу оних који су гледали прве грчке драме. Фројд и Лоренц сугеришу директнију катарзичну реакцију. Фројд је написао да у сваком човеку постоји непресушан извор деструктивних импулса који служи савладавању инстинкта смрти“. Лоренц је сматрао да се и у људима и у животињама енергија за агресију стално генерише те да мора повремено и да се ослобађа. Гледано из овакве перспективе, агресивност је неизбежна те је најбољи начин да се она ослободи проналажење друштвено прихватљивог начина да се искуство агресије проживи уз наношење минималних повреда; неки од таквих начина јесу дебатовање или бављење спортом. Да ли је прихватљиво гледати на агресивност као енергију која се складишти и стално увећава и стога мора бити повремено ослобађана, на директан или индиректан начин, како би се остатак одржавао на нивоу који може да се држи под контролом?

Фотографија: mup.vladars.net

Кохабитација: Кохабитација је дефетистичко, поразно и резигнирајуће осећање да је агресивност саставни део људске природе и да ће увек бити поред нас, те да нема другог излаза него помирити се са тим. Многи људи који живе окружени агресијом делују болесно – наставници који су изгубили сваку мотивацију, ученици који су стално у страху, старији људи који живе по градовима иза добро забрављених врата стално се бојећи да ће постати жртве криминала, те милиони људи (ако не и сви ми) који постају све мање осетљиви, све трпељивији према агресији. Ми, свакако, не пристајемо на овакво виђење ствари, нити пристајемо на такву перспективу. Наша је стручна, етичка и професионална дужност да предузмемо све да се системски промени начин размишљања и виђења ствари, да се уврежене предрасуде искорене, када ће моћи да се искорени, односно, озбиљније умањи и насиље.

Наставиће се… Тема: Ефикасне стратегије интервенисања

(Сазнајте више о трима кључним тачкама, координираним компонентама у процесу интервенисања код агресивног понашања младих: Друштвеним вештинама, вежбама Овладавања бесом, те вежбама Моралног резоновања)

Advertisements

7 thoughts on “АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, други део – НЕЕФИКАСНЕ СТРАТЕГИЈЕ ИНТЕРВЕНИСАЊА

  1. moram da priznam da si me zainteresovao ! dovde sam i ja stigla sopstvenim rezonovanjem, ali ne znam tacno kako dalje…. nekada je bilo dovoljno da viknem u grupi dece koja pocinju agresivno da se ponasaju – da preusmerim njihovu paznju na bilo sta…. razgovorom, i da se situacija stisa…. sada to vise nije slucaj… suvisli savet bi bio vise nego dobrodosao !

    Свиђа ми се

  2. Поштована,
    Покушаћу неке одговоре да дам у наредном тексту. Наравно, неће то бити готово решење, већ увод у покушај промене начина сагледавања проблема из чега би могле проистећи некакве ефикасније друштвене консеквенце. Пре свега, оне морају бити системски постављење, јер проблем агресивности младих није само у домену просвете, нити само у домеу социјалних и медицинских служби, као ни правнсудног система, чак није ни само у оквирима породичног миљеа. Он је ту, са нама и међу нама, свакодневно и свуда и тако мора и бити третиран.

    Свиђа ми се

  3. Lutala sam blogom kao lavirintom i ne uspeh da pronađem „Efikasne strategije intervenisanja“. Da li je takav tekst uopšte objavljen ovde? Ali pokušaću da dam što kraći komentar na ova dva prethodna koje sam pročitala.
    Da li je moguće govoriti o agresivnosti mladih kao da je to izolovana pojava, koja nema veze sa zatrovanošću i nakaradnom filozofijom čitave jedne civilizacije. Smešno je očekivati od obrazovnog sistema da reši tako krupan problem. Transformacija nam je potrebna – duboka i korenita. Odakle početi i kako? Kako zavrteti točak u suprotnom smeru? Da li je uopšte moguće? Nisam optimista.

    Pozdrav!

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s