АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, четврти део – ТЕХНИКЕ КОНТРОЛЕ БЕСА

Фотографија: http://www.popwebdesign.net

Објаснивши у првом тексту изворе агресивности младих, а потом у следећем неефикасне стратегије интервенисања, односно у последњем, ефикасне стратегије интервенисања у случајевима агресивног понашања, у значајном мери смо заокружили теоријски простор овог проблема младих (и не само њих) људи и друштва које се са истим суочава. У тексту који следи подробније ћемо приказати квартет конкретних, емпиријски проверених, помажућих интервенција које уче младе како да појачају емоционалну самоконтролу и редукују и/или савладају бес и агресију…

Сви ми повремено осећамо бес; бес је нормално људско осећање. За већину од нас ‘издувни вентил’ за бес је нешто друго, а не агресија. Понекад се дуримо; понекад се повучемо, вероватно гунђајући у себи; понекад нас љутња намах подстакне да откријемо неко конструктивно решење. Можда само у 10% случајева већина људи, кад их обузме гнев, упште помисли да неким обликом вербалног или физичког насиља стварно повреди особу на коју је љута. Међутим, за хронично агресивне младе људе ствари стоје сасвим супротно. Они, домало никад, не умеју да се „само“ дуре, повуку или потраже конструктивно решење проблема (афективна лабилност). Уместо тога они прасну и насрну са намером да повреде (афективно абреаговање) – ретко речима, често песницама, и све чешће – оружјем.

  Поштовани посетиоци ПЛЕТЕНИЈА СЛОВЕС,

Пре него што наставите са читањем овог текста желим да Вас обавестим да на списку који следи можете пронаћи доста сродних, теоријски и практично повезаних садржаја са актуелним чланком.

Кликом на одговарајући наслов остварујете директну везу са конкретним текстом.

ХВАЛА што читате ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС!

  1. О НЕПОСЛУШНОСТИ МЛАДИХ – ЧЕТВОРОФАКТОРСКИ МОДЕЛ ОБЈАШЊЕЊА, први део

  2. О НЕПОСЛУШНОСТИ МЛАДИХ – ЧЕТВОРОФАКТОРСКИ МОДЕЛ ОБЈАШЊЕЊА, други део

  3. РОДИТЕЉИ, ИЗДАЈТЕ ЕФИКАСНА НАРЕЂЕЊА

  4. ОБРАЋАЊЕ ПОЗИТИВНЕ ПАЖЊЕ НА ДЕТЕТОВО ПОНАШАЊЕ

  5. АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, први део – ИЗВОРИ АГРЕСИВНОСТИ

  6. АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, други део – НЕЕФИКАСНЕ СТРАТЕГИЈЕ ИНТЕРВЕНИСАЊА

  7. АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, трећи део – ЕФИКАСНЕ СТРАТЕГИЈЕ ИНТЕРВЕНИСАЊА

  8. АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, четврти део – ТЕХНИКЕ КОНТРОЛЕ БЕСА

  9. АНТИСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, први део – ПОЈМОВНИ ОКВИР

  10. АНТИСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, други део – ТЕОРИЈЕ ДЕЛИНКВЕНЦИЈЕ

  11. АНТИСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, трећи део – ДВА ТИПА АНТИСОЦИЈАЛНОГ ПОНАШАЊА МЛАДИХ

  12. АНТИСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, четврти део – ФАКТОРИ РИЗИКА АНТИСОЦИЈАЛНОГ ПОНАШАЊА МЛАДИХ

  13. АНТИСОСЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, пети део – ЗАШТОТНИ ФАКТОРИ АНТИСОЦИЈАЛНОГ ПОНАШАЊА

  14. РОДИТЕЉСКИ БЕС И КАКО ГА КОНТРОЛИСАТИ, први део

  15. О КОНТРОЛИ РОДИТЕЉСКОГ БЕСА, други део

  16. У ПРИЛОГ РАСПРАВИ О ТЕЛЕСНОМ КАЖЊАВАЊУ ДЕЦЕ

    На блогу, поред наведених, можете прочитати и следеће чланке из психолошког темата:

    1. Мотивационо терапијске стратегије, ПРВИ део;
    2. Мотивационо терапијске стратегије, ДРУГИ део;
    3. О разлици у невербалној комуникацији међу половима;
    4. О невербалним индикаторима лагања;
    5. Петофакторски модел личности;

Вежбе Овладавања бесом, осмишљене су тако да служе двема сврхама, тесно повезаним: (а) да се учесталост агресивних понашања код младих смањи те (б) да се оваквим појединцима омогући да савладају вештине самоконтроле како би могли да их примене када осете насилнички порив. У суштини, као што је компонента Друштвене вештине осмишљена тако да обучи младе ономе што треба да раде у проблематичним ситуацијама, вежбе Овладавања бесом уче их ономе што не треба да раде.

О изазивачима беса

Особа која интервенише треба да објасни идеју да свака конфликтна ситуација има А (изазиваче), Б (понашање) и Ц (последице). На самом почетку, у фокусу треба да буду А корак: Изазивачи. Циљ овога јесте да се помогне младима да идентификују ствари које буде бес у њима. И једни и други, интерни и екстерни изазивачи, описани су у наставку текста.

Спољашњи изазивачи су ствари које учини нека особа а које код другог изазову бес. Они могу бити вербални (на пример, наређења или надевање увредљивих надимака) или невербални (гуркање, ћушкање, гурање или показивање непристојних гестова). Особа која интервенише треба да помогне младима да идентификују спољашње изазиваче (вербалне или невербалне) који су побуђивали њихов бес или агресивну реакцију у ранијем периоду. Скоро увек, потребно је више од једног спољашњег изазивача да побуди бес и агресивно понашање; Унутрашњи изазивачи, оно што млади помисле или кажу сами себи када се суоче са спољашњим изазивачима, јесу од пресудног значаја за то да ли ће се они разљутити или не (ендогени и егзогени конфликт). Млади често кажу себи нешто као: «Тај ‘један’ ме исмева» или «Због њега изгледам као слабић» или «Ма, ја ћу том момку просто откинути главу!» Те самоуправљене изјаве су унутрашњи изазивачи који у комбинацији са екстерним воде вишим нивоима побуђености и агресивног понашања. Помагањем младима да открију сопствене интерне изазиваче полако се поставља сцена за други део интервенције када они треба да науче како да интерне изазиваче који их чине разљућеним замене позитивним самоуправљеним изјавама или подсећањем да смање свој бес у напетој ситуацији.

О окидачима беса

Сви људи имају физичке знаке који им дају до знања да су љути – на пример, напетост мишића, чвор у желуцу, скупљање песница, шкргутање зубима или убрзано лупање срца. Особа која интервенише треба да наведе неки лични пример ових знакова али и појасни да особа мора да зна/да схвати да је љута пре него што може да употреби самоконтролу како би смањила бес. Онда на ред долазе сами млади (најбоље у групи) који треба да се потруде да идентификују своје сопствене знаке упозорења као и знаке упозорења код других.

фотографија: http://www.popwebdesign.net

О редукторима беса

У тренутку када млади почну да препознају сопствене знаке упозорења (окидаче), они могу да почну и да користе технике редуковања беса како би снизили ниво своје побуђености а повећали самоконтролу и личну моћ оног тренутка када осете да бес у њима почиње да расте. Било који појединачно или сва четири редуктора беса заједно могу бити први корак у низу сасвим нових понашања која ће клијентима дати већу самоконтролу те више времена да одлуче како ће најбоље реаговати. Кључ ове секвенце јесте идентификација физичких окидача беса који су праћени употребом једног или више редуктора.

Редуктор беса 1. Дубоко дисање

 Узимајући неколико спорих, дубоких удаха на које млади треба да обрате пуну пажњу, може им помоћи да њихова реакција, у ситуацији када су под притиском, буде много контролисанија. Примери из спорта овде могу бити сасвим примерени (на пример, узимање даха пре важног слободног бацања у кошарци, или у боксу, фокусирано дисање). Младе треба подсетити на њихове знаке беса и то како дубоко дисање може да смањи тензију, смањујући њене физичке симптоме. Затим следи моделовање примера, па играње улога и, на крају, повратне информације о секвенци Изазивачи + Окидачи + Дубоко дисање.

Редуктор беса 2. Бројање уназад

Други метод смањења тензије а повећања личне моћи, у ситуацији под притиском, јесте бројање уназад и то, у себи (у устаљеном ритму), од 20 до 1, на пример. Младима треба рећи да одступе из провокативне ситуације/да се окрену од особе која их провоцира, уколико је то изводљиво, и да броје. Бројање уназад је начин симултаног смањења налета гнева и добијања времена да се размисли о томе каква реакија би била могућа и одговарајућа у таквој ситуацији. Моделовање поново изводи инструктор, клијенти га следе у игрању улога и онда следе повратне информације о секвенци Изазивачи + Окидачи + Бројање уназад.

Редуктор беса 3. Замишљање нечег лепог

Трећи начин да се смањи напетост, у ситуацији налета беса,  јесте замишљање пријатне сцене испуњене миром (на пример, «Ти лежиш на плажи. Сунце греје, пирка поветарац…»). Младе треба охрабрити да мисле на оно што их испуњава миром и опушта. Затим следи моделовање примера, па играње улога и, на крају, повратне информације о секвенци Изазивачи + Окидачи + Замишљање нечег пријатног.

Редуктор беса 4. Мислити унапред

Мислити унапред је још један од начина на којих може да се контролише бес у кризним ситуацијама – проценом могућих последица због тренутног лошег понашања. Особа која интервенише треба да покаже А – Б – Ц модел и објасни младима да мислити унапред значи схватити какве све консеквенце (Ц) може изазвати неки њихов потез и пре него што га направи (Б). Изјава типа, „Ако ја сад урадим ово, касније ће се највероватније десити оно…“, јесу мисли-водиље клијентима за процену могућих последица.

Особа која интервенише треба и да разграничи краткорочне и дугорочне последице, охрабрујући младе да предност над краткорочним  дају дугорочним последицама (на пример, краткорочне: «Ако ја сад њега звизнем, он ће одмах заћутати» наспрам дугорочних: „Ако га сад звекнем, бићу избачен из школе, наћи ћу се пред правосудним органима“). Од младих онда треба затражити да направе списак краткорочних и дугорочних последица како за себе тако и за друге, везано за неки акт агресије који се догодио у последња два-три месеца.

На послетку, особа која интервенише треба да објасни разлику између унутрашњих и спољашњих последица агресивних поступака. На пример, спољашње последице могу бити поновни излазак пред суд или искључење из школе, док унутрашње последице могу бити губљење самопоштовања или, напросто, лоша осећања о себи самом. Особа која интервенише, такође, треба да каже нешто и о друштвеним последицама као што су губитак пријатеља, губитак поверења родитеља или искључивање из неке друштвене групе групе (спортске, уметничке…). Свака млада особа, подвргнута овом третману, треба потом да направи списак негативних унутрашњих, спољашњих и друштвених последица агресивног понашања те списак позитивних последица контролисаног понашања.

 

Фотографија: Плетенијесловес

Прилог: САМОИНСТРУКТИВНЕ ПОДСЕТНИЦЕ ЗА ПРОВОКАТИВНУ СИТУАЦИЈУ: ПРЕ-ТОКОМ-ПОСЛЕ

 

Припрема за провокацију

  • Ово ће ме узнемирити, али ја знам како да изађем на крај са тим.
  • Шта је то што треба да урадим?
  • Могу да смислим план за ово.
  • Могу да се снађем у овој ситуацији. Знам како да контролишем бес.
  • Ако ћу већ да се изнервирам, онда знам шта треба да радим.
  • Свађа неће бити потребна.
  • Не узимај то к срцу.
  • Ово би могла да буде искушење али ја верујем у себе.
  • Време је за пар дубоких удаха да се опустим. Осећам се удобно, опуштено и лако.
  • Баш је лако. Не заборави на смисао за хумор.

 

Удар или конфронтација

  • Буди миран. Само настави опуштено.
  • Све док сам хладнокрван све је под мојом контролом.
  • Само прати ударце; немој да те избаце из равнотеже.
  • Помисли на то шта желиш да испадне од овог.
  • Нема потребе да се доказујеш.
  • Нема никакве користи од тога што ћу да побесним.
  • Не прави од овога нешто што то није.
  • Нећу му дати да ме превари.
  • Гледај на ствари позитивно. Немој да претпостављаш најгоре или пребрзо закључујеш.
  • Стварно је срамота што се она тако понаша.
  • Неко ко се тако лако изнервира мора да је много несрећан.
  • Ако и почнем да бесним то ће бити као да лупам главом о зид. Уместо тога, могу просто да се опустим.
  • Нема разлога да сумњам у себе. То што он прича није важно.
  • Ја сам изнад ове ситуације и све је под мојом контролом.

 

Изборити се са налетом беса

  • Моји мишићи почињу да се затежу. Време је да се опустим и успорим.
  • То што ћу да се изнервирам неће ми помоћи.
  • Једноставно није вредно разбеснети се.
  • Дозволићу му да направи будалу од мене.
  • Имам право да се изнервирам, али без претеривања.
  • Време је за дубоко дисање.
  • Хајде да ово размотримо тачку по тачку.
  • Бес је сигнал да нешто треба да урадим. Дај да видим шта.
  • Нећу дозволити да ме ћушкају, али нисам ни ћакнут.
  • Пробајмо да ово решимо разумно. Хајде да се односимо један према другом са поштовањем.
  • Хајде да пробамо да сарађујемо. Можда смо обојица/обе у праву.
  • Лоше води у још лошије. Пробајмо нешто конструктивније.
  • Он би сигурно желео да ме разбесни. Е, па, разочараћу га.
  • Не могу да очекујем да ће људи да се понашају онако како ја то хоћу.
  • Само полако, не наваљуј.

 

Реаговање на провокацију

Када је конфликт нерешен:

  • Заборави на то. Кад мислиш о томе само се изнервираш.
  • Постоје тешке ситуације али оне не могу да се разреше одмах.
  • Пробај да се тога отарасиш. Немој да утиче на твој посао.
  • Бићу све бољи у овоме што више будем вежбао.
  • Запамти да се опустиш. То је много боље него да побесниш.
  • Можеш ли да се томе смејеш? То сигурно није толико озбиљно.
  • Не примај то к срцу.
  • Удахни дубоко.

 

Када је конфликт решен или се са ситуацијом изашло на крај:

  • Ово сам баш добро решио. Ствар успева!
  • То и није било тешко колико сам мислио.
  • Могло је да буде и много горе.
  • Могао сам да се изнервирам ни за шта.
  • Стварно сам прошао кроз то а да се нисам разбеснео.
  • Мој понос сигурно може да ме ували у невољу, али ако све не узимам сувише озбиљно, много је боље.
  • Претпостављам да сам се много пута изнервирао и кад то није било потребно.
  • Постајем све бољи и бољи у овом.

 

Крај

Упутнице:

1. А. Голдштајн, Б. Глик, 1987., Учење замене агресивности,

Повезани текстови: 1.АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, први део – ИЗВОРИ АГРЕСИВНОСТИ

Повезани текстови: 2. АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, други део – НЕЕФИКАСНЕ СТРАТЕГИЈЕ ИНТЕРВЕНИСАЊА

Повезани текстови: 3. АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, трећи део – ЕФИКАСНЕ СТРАТЕГИЈЕ ИНТЕРВЕНИСАЊА

 

 

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s