ОБРАЋАЊЕ ПОЗИТИВНЕ ПАЖЊЕ НА ДЕТЕТОВО ПОНАШАЊЕ

Фотографија: Shutterstock

Као и сви људи, и  ваше дете жели да буде цењено због посла који обавља у кући исто колико и због доброг понашања које показује према осталим члановима породице и друштва. Међутим, као и многима од нас, може му се десити да укућани, првенствено родитељи, такво понашање подразумевају и узимају дете „здраво-за-готово“, односно да нико не поклања нарочиту пажњу нити нарочито истиче све добро којим он доприноси својој породици или његове посебне квалитете као личности. Мада свака одрасла особа (родитељи пре осталих) може мислити да дете тешко да ради нешто што би заслуживало посебно истицање, када би мало боље загледали све оно што дете свакодневно чини, вероватно би открили да то није сасвим тачно. Сврха овог текста јесте да нам помогне да развијемо и/или унапредимо вештине обраћања пажње на пожељна понашања наше деце, односно, да научимо да боље уочавамо добре ствари које она чине.

Учити да обраћамо пажњу на добра понашања других уопште није лака ствар. Многи од нас не знају како да надгледају друге, да управљају или сарађују са другима како би повећали њихову жељу да раде више и боље, следећи одређена правила. Дакако, већина зна како да разговара са другима, али само „разговарање“ не значи и побољшање односа са њима. Врло је битно обратити пажњу на то како разговарате са неким док разговарате и шта при томе кажете. Особе успешне у примени ових вештина, способније су у мотивисању запослених да раде за њих. Попут њих, и ми можемо научити како боље да надгледамо нашу децу како бисмо повећали њихову жељу да чине оно што од њих тражимо. Следи листа техника, вештина, образаца односа која доприносе успешнијем управљању дететовим понашањем до периода подизања њихове одговорности за сопствена понашања и здравог и зрелог осамостаљења од непосредних породичних утицаја.

  Поштовани посетиоци ПЛЕТЕНИЈА СЛОВЕС,

Пре него што наставите са читањем овог текста желим да Вас обавестим да на списку који следи можете пронаћи доста сродних, теоријски и практично повезаних садржаја са актуелним чланком.

Кликом на одговарајући наслов остварујете директну везу са конкретним текстом.

ХВАЛА што читате ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС!

  1. О НЕПОСЛУШНОСТИ МЛАДИХ – ЧЕТВОРОФАКТОРСКИ МОДЕЛ ОБЈАШЊЕЊА, први део

  2. О НЕПОСЛУШНОСТИ МЛАДИХ – ЧЕТВОРОФАКТОРСКИ МОДЕЛ ОБЈАШЊЕЊА, други део

  3. РОДИТЕЉИ, ИЗДАЈТЕ ЕФИКАСНА НАРЕЂЕЊА

  4. ОБРАЋАЊЕ ПОЗИТИВНЕ ПАЖЊЕ НА ДЕТЕТОВО ПОНАШАЊЕ

  5. АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, први део – ИЗВОРИ АГРЕСИВНОСТИ

  6. АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, други део – НЕЕФИКАСНЕ СТРАТЕГИЈЕ ИНТЕРВЕНИСАЊА

  7. АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, трећи део – ЕФИКАСНЕ СТРАТЕГИЈЕ ИНТЕРВЕНИСАЊА

  8. АГРЕСИВНОСТ МЛАДИХ, четврти део – ТЕХНИКЕ КОНТРОЛЕ БЕСА

  9. АНТИСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, први део – ПОЈМОВНИ ОКВИР

  10. АНТИСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, други део – ТЕОРИЈЕ ДЕЛИНКВЕНЦИЈЕ

  11. АНТИСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, трећи део – ДВА ТИПА АНТИСОЦИЈАЛНОГ ПОНАШАЊА МЛАДИХ

  12. АНТИСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, четврти део – ФАКТОРИ РИЗИКА АНТИСОЦИЈАЛНОГ ПОНАШАЊА МЛАДИХ

  13. АНТИСОСЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ, пети део – ЗАШТОТНИ ФАКТОРИ АНТИСОЦИЈАЛНОГ ПОНАШАЊА

  14. РОДИТЕЉСКИ БЕС И КАКО ГА КОНТРОЛИСАТИ, први део

  15. О КОНТРОЛИ РОДИТЕЉСКОГ БЕСА, други део

  16. У ПРИЛОГ РАСПРАВИ О ТЕЛЕСНОМ КАЖЊАВАЊУ ДЕЦЕ

    На блогу, поред наведених, можете прочитати и следеће чланке из психолошког темата:

    1. Мотивационо терапијске стратегије, ПРВИ део;
    2. Мотивационо терапијске стратегије, ДРУГИ део;
    3. О разлици у невербалној комуникацији међу половима;
    4. О невербалним индикаторима лагања;
    5. Петофакторски модел личности;

1. Најмање 30 минута, свакодневно, покушајте да проведете насамо са вашим дететом и то „један на један“. За то време потребно је да радите нешто у чему ваше дете ужива, што представља његов избор (све што је сврсисходно у смислу о коме говоримо), као што је, на пример, одлазак у куповину, обилазак радњи, играње игрица на рачунару, убацивање тројки у кош… За ово ограничено време, немојте постављати питања, давати некаква упутства, савете, исправљати шта или давати инструкције. Дајте, евентуално, неки позитиван или неутралан коментар. Игноришите ситније недисциплиновано понашање. Прекините дружење уколико дете на неки начин почне да вређа или крши основна кућна и друштвена правила. Постоји, такође, и следећа могућност: можда ћете дете затећи у ситуацији да ради нешто што воли: игра се са нечим, прави неки производ, или само гледа телевизију. Уколико се тада понаша на пожељан начин, пустите нека прође неки минут, а потом му пружите позитивну пажњу. Када већ намерите да му се придружите, будите опуштени и природни. Спомените, као узгред, то што оно ради, рецимо, „изгледа да је тај филм врло узбудљив“, или „јели то она лутка коју си облачила јуче?“. Следећи коментари треба да буду позитивни и да се односе на оно што тренутно ради, тј. како вам се то свиђа, како изгледа одлично, како је дете тихо, како се понаша лепо… Уколико и поставите неко питање, оно треба да се односи само на оно што је дете намерило да управо уради или да ли га то заиста занима. Не постављајте питања која у себи садрже осуду или критику, типа: „Зар не би могао/могла да радиш нешто корисније него да ту емисију гледаш поново?“ Покажите искрено занимање за то што дете ради.

Фотографија: zena.blic.rs

2. Онда када сте заузети, а ваше дете се лепо понаша и не досађује вам, оставите то што радите на тренутак те га похвалите за то. Уколико то чешће чините повећаћете дететову жељу да вас не прекида док радите нешто важно. Слично овом, када се лепо слаше са братом или сестром, не заборавите да то похвалите и наградите га.

3. Када се ваше дете само понуди да вам помогне или нешто самостално уради по кући, не заборавите да га за то похвалите и нагласите колико то цените. Требаће вам само пар секунди да кажете: „Хвала ти што си ми помогао…“, или, „Стварно ценим што си…“ Можда сматрате да такве ствари нису вредне помена, али ако тако често чините, временом, то може знатно побољшати ваш однос са децом. Не очекујте да ће дете одмах изразити своју захвалност, али немојте се обесхрабривати. Чуо је вашу похвалу и то сигурно утицати на његово будуће понашање.

4. Уколико му кажете да нешто уради, сачекајте који тренутак, а онда га одмах похвалите за то што се брзо прихватио посла. Када тако поклањате позитивну пажњу ономе што чини, сигурно ћете побољшати сарадњу.

5. Кад год наградите или кажете да цените понашање свог детета немојте то говорити цинично или са задњим намерама (рецимо: „Било је задње време да средиш своју собу“). Можда мислите да сте се понели позитивно, међутим, ви сте само смањили шансе да се такво понашање понови. Уместо тога, нека ваша изјава биде позитивна и тачна. Реците шта вам се свидело у његовом понашању и, још боље, зашто вам се свидело. Не претерујте са награђивањем зато што свако дете може лако да препозна ласкање а награда може да изгуби своје мотивационо дејство.

6. Тајна доброг надгледања лежи само у томе да примећујете и најмање ствари које неко чини за вас. Будите искрени, позитивни и прецизни када дајете своје мишљење. Примећујући те мале ствари које ваше дете чини за вас уочићете и позитивне промене у вашем односу као и његову жељу да ради у складу са вашим (друштвено одобреним и морално и педагошки оправданим) очекивањима. Уколико ваше почетне позитивне изјаве дете дочека са сарказмом, хладноћом или омаловажавањем, немојте се обесхрабрити. Највероватније мисли да имате некакав скривени мотив или да нешто хоћете од њега. Временом, овакве реакције ће ослабити и почеће да цени вашу пажњу.

7. Упамтите! Много је ефикасније, развојно позитивније и емоционално целисходније са дететом провести активних 30 минута него читав дан бити у његовој непосредној близини без емоционалне усредсређености на дете.

 

Повезани текстови: У ПРИЛОГ РАСПРАВИ О ТЕЛЕСНОМ КАЖЊАВАЊУ ДЕЦЕ

Повезани текстови: РОДИТЕЉСКИ БЕС И КАКО ГА КОНТРОЛИСАТИ

Повезани текстови: О КОНТРОЛИ РОДИТЕЉСКОГ БЕСА

Advertisements

7 thoughts on “ОБРАЋАЊЕ ПОЗИТИВНЕ ПАЖЊЕ НА ДЕТЕТОВО ПОНАШАЊЕ

    • Поштована Снежо,
      добро дошли на Плетеније словес!

      Разумем Ваш коментар, али Вас такође молим да обратите пажњу на део текста који дословно гласи: „… За то време требали бисте да радите нешто у чему ваше дете ужива, што представља његов избор (све што је сврсисходно у смислу о коме говоримо), као што је, на пример, одлазак у куповину, обилазак радњи, играње игрица на рачунару, убацивање тројки у кош…“

      Дакле, нигде у тексту се не одобрава нити подржава она врста активности коју сте Ви навели. Уистину, акцент је на САУЧЕСТВОВАЊУ у дететовој активности у мери у којој је то реално изводљиво и безопасно, како за дете, тако и за родитеља.

      Више од свега, нагласак је на комплетном психолошком, емоционалном пре свега, ПРИСУСТВУ у дететеовом свакодневном животу најмање тридесетак минута дневно.

      У нади да Вам овим допунским објашњењем нисам отежао разумевање текста поздрављам вас срдачно.

      Станимир Трифуновић

      Свиђа ми се

  1. Веома ми се свиђа ваш текст, хвала на препоруци. Мало је оних који се у пракси према деци/ученицима заиста односе овако. Најлакше је рећи да нешто не може. Пошто сам професор разредне наставе, трудим се да практичним саветима и личним радом докажем да је заиста могуће. Ваш блог ће ми много користити.
    Поздрав.

    Свиђа ми се

  2. Повратни пинг: Pročitajte | Šta i kako

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s