Изгнанство, Андреј Звјагинцев

Филм: Изгнанствофотографија: http://my.opera.com

Филм: Изгнанство
фотографија: http://my.opera.com

Инспирација: „Филм: „ИЗГНАНСТВО

-једна импресија-

Ако закорачите у „Изгнанство“ Андреја Звјагинцева, кренућете на предалек пут бесконачним пространствима неизрецивог  и на концу се неизоставно сусрести са васељенским размерама тајне човековог поимања живота. И сасвим извесно, то неће бити тек пуко путовање фасцинантним пејсажима визуелне поезије, достојне ренесансних мајстора сликарства и метафизичких висина Тарковског, нити понирање у свет фотографија натопљених најгушћом тишином и сублимираним невербалним искуством, већ дуго и драматично трагање за одговорима на болна питања оправданости  властитих избора и одлука.

Мистична и вишеслојна недореченост Звјагинцевљевог „Изгнанства“, безусловно ће вас увести у монолог са властитим недоумицама, оним окошталим и ригидним формама односа са собом, епохалним системом вредности и савременим светом и једини излаз из туробног лавиринта беспућа биће неизбежно суочавање са поразом свих овоцивилизацијских клишеа. И биће то једина победа којој се можете порадовати. Иза ње се тихо и самоуверено помаљају обриси Јеванђеља. Имамо ли још увек снаге и воље да их наслутимо?

Име филма: Изгнанство (2007)

У оригиналу: Изгнание

Држава: Русија

Језик: Руски

Година производње: 2007

Режија: Андреј Звјагињцев

Музика: Арво Перт, Андреј Дергачев

Жанр: Драма

Глумци:

Константин Лавроненко … Алекс

Александар Баљујев … Марк

Максим Шибајев … Кир

Мариа Боњевие … Вера

Трајање: 150 мин.

ФИЛМ ЈЕ ДОСТУПАН НА YOUTUBE  ПОД НАСЛОВОМ „ПРОГОН“

Фотографија: http://www.parapsihopatologija.com

Фотографија: http://www.parapsihopatologija.com

Advertisements

5 thoughts on “Изгнанство, Андреј Звјагинцев

  1. Још једно мајсторско дело Андреја Звјагинцева, режисера филма „Повратак“. Чак је и овде за носиоца главне мушке улоге ставио истог глумца, али и сама радња филма поново обрађује исту тему – пољуљани породични односи. Међутим, први филм је рађен према писаном сценарију, док је овај настао према књизи јерменско-америчког писца Вилијама Саројана (William Saroyan, 1908-1981) „The Laughing Matter“, с тим што редитељ прави извесна одступања. За разлику од филма „Повратак“, где се описују односи између деце и оца, овде је у средишту радње однос мужа и жене. Сем тога, ово је такорећи филмска слагалица, у којој нема толико дијалога – заправо га је, сем пред крај, изузетно мало, али филм обилује сликама и симболима у толикој мери да вам држи будном пажњу свих два и по сата колико траје, и то без секса и вулгарности. Иако урађен као савремена прича, библијски мотиви су феноменално провучени, тако да ће код познавалаца Светог писма несумњиво тражити дубоко филозофско размишљање. Већ самим тим да породица (отац Александар, мајка Вера, ћерка Ева и син Кир) живи негде у руској забити, упућује на изгнанство Адама из Раја. Понтијевско прање руку видимо кад Александар вади метак из руке брата Марка, итд. Али наоко идиличан живот породице почиње да се приказује у правом лицу оног тренутка кад Вера, након што су деца отишла на спавање, саопштава Алексу: „Трудна сам, дете није твоје.“ Доживевши психички и душевни шок, Алекс тражи помоћ од брата, човека који, премда имајући породицу, живи без икакве обавезе према њој. Овде има једна занимљивост: на питање да ли да убије своју жену, или да јој опрости, Марк му одговара: Ако је убијеш – у реду је, ако јој опростиш – у реду је. Треба рећи да је Марк човек коцкар, а да су оба брата свога оца познавали тек преко фотографије. Е сад зашто ми је ово било занимљиво? Слобода коју је човек добио од Бога не огледа се у избору између овог и оног, добра или зла. Јер те двојности у Богу нема. Бог је слободно Биће у којем је једино добро. Човек је грешно биће у коме се боре небо и земља. Тако се мени учинило да је овим речима једног коцкара заправо разоткривено наше коцкање са животом и смрћу, а не да се у томе огледа човекова слобода. Али, да не разоткривам цео филм, оно што ми је најупечатљивије у филму јесте део кад деца слажу слагалицу (добро је погледати), а потом одлазе на спавање са читањем „Химне љубави“ из Светог писма.
    И иначе је у свим филмовима овог режисера посебан акценат на деци, која су наша будућност.

    Заиста, чиста философија, после које остајете још дуго, дуго замишљени.

    Свиђа ми се

    • Сјајана анализа!!!
      Филм сам одгледао више пута и налазим да је то најсложеније ауторово сочињеније са најрафиниранијом поруком. У основи је праштање, смем да устврдим, и значај њене благовремености.
      Хвала на посети.
      Христос воскресе!!!

      Свиђа ми се

  2. Ваистину воскресе!
    Код оваквих филмова је најбоље то што је сваком гледаоцу препуштено да из њега извуче, или у њему пронађе, оно што сматра да вреди. Ту свакако спада праштање. Али овде су и сама имена веома занимљива и нимало случајно изабрана, тако да је то још један део слагалице. Затим светло, (нарочито на лицу Вере у возу), као и боје. Режисер заиста захтева да, без обзира што нема дијалога да нас наводи, обраћамо пажњу на детаље. Они су ти који причају причу.

    Задовољство је моје што смо се срели и – попричали!

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s