…Текст изворно објављен 02.априла 2012. године на патриотској блогосфери под насловом „Тајна ђурђевданских избора“
Ако се не окупимо око идеје о националној Слободи окупиће нас, јалове и неме, слобода а(нти)националних идеја. Лебдеће худо око нас и кроз нас а ми ћемо у најсрамнијој тражити утеху за наше данашње лицемерје, неодлучност и кукавичлук.
Ако дозволимо слободу а(нти)националних идеја окупираћемо сами идеју о Слободи трагичније неголи било који окупатор Отаџбине у њеној историји са свирепом страшћу која ће надвисити и ону којом смо самобитност опседали током комунистичке епохе.
Aко се не окупимо око идеје о националној Слободи, лишићемо пркоса свест о вредносној, економској и територијалној окупацији Отаџбине.
Лишимо ли пркоса свест о окупацији Отаџбине, признаћемо и сами да национална свест није камен темељац наслеђене националне свести српског Народа и да су у праву они који настоје да нас суоче са тзв. историјском нужношћу чији је крајњи циљ прихватање измишљене и наметнуте реалности.
Ако се не окупимо око идеје о националној Слободи изгубићемо на дуго код за дешифровање појма Слободе који смо сами утиснули у светску историју и са поносом га чували од кнежеве вечере до потоњих дана.
Ако дозволимо тај губитак нећемо имати нову историјску прилику да избегнемо потомачки и предачки презир што смо пристали да следимо бешчасни пут од вере до вечере којим иду они међу нама који оправдавају Јудино јеванђеље.
Ако се не окупимо око идеје о националној Слободи, окупиће нас свирепа слобода разгоропађене, шестовековне клетве пред чијом ћемо злокобном силом узалудно цвилети и грчити се за милосрђе.
Ако се окупимо око слободе клетве која је шесто година у тишини веровала да ће заувек припасти епској повести, можемо без трунке немира и сами закорачити у заборав, не само као покољење, већ и као нација.
Не окупимо ли се око идеје о националној Слободи, окупићемо се око свега што нисмо, свим оним што смо одувек били.
Окупимо ли се око сопствене националне негације, кренућемо на дуг, предуг пут без повратка. И незнано дуго ћемо веровати да је то заиста и управо онај пут који није имао алтернативу.
На слици Ужас у очима посетилаца „Зоне“. Сцена из филма „Сталкер“ Андреја Тарковског из 1979. године.
Инспирација за текст: Слобода
Bravo…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Драго ми је када ова текст остави утисак на некога.
Учини ме мање усамљеним.
Поздрав.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ако дозволимо тај губитак нећемо имати нову историјску прилику да избегнемо потомачки и предачки презир што смо пристали да следимо бешчасни пут од вере до вечере којим иду они међу нама који оправдавају Јудино јеванђеље.
Istorijska prilika i mi – bojim se, mnogo se bojim, da su nas sve istorijske prilike davno zaobišle…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
…Или Ми Њих!?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Tačno – ili mi njih…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Sasvim te razumem.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
До текста дођох преко Облогованог.
Свака част!
Лепо је знати да нас има. Још само да се окупимо…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Свако да чини оно што најбоље уме.
Довољно је.
За почетак.
Поздрав за ИВИНСВЕТ.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Reblogged this on ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС.
Свиђа ми сеСвиђа ми се