Нежна срца Антона Павловича Чехова и Олге Леонардовне Книпер, избор из преписке (1)

17.01.1860. -рођен у Таганрогу у породици малог трговца; 1869. – ступа у класичну гимназију у Таганрогу; 1879. – уписује се на Медицински факултет Московског универзитета; 1884. – постаје лекар; 1890. – путује на острво Сахалин; 1892. – купује имање у Мелихову (Московска губернија); 1898. – подиже летњиковац у Јалти (Крим); 1901. – жени се глумицом Олгом Л. Книпер; 02.07.1904. – умире у лечилишту Баденвилер (Немачка);Фотографија: punktum.ru

Антон Павлович Чехов                                                   17.01.1860. -рођен у Таганрогу у породици малог трговца; 1869. – ступа у класичну гимназију у Таганрогу; 1879. – уписује се на Медицински факултет Московског универзитета; 1884. – постаје лекар; 1890. – путује на острво Сахалин; 1892. – купује имање у Мелихову (Московска губернија); 1898. – подиже летњиковац у Јалти (Крим); 1901. – жени се глумицом Олгом Л. Книпер; 02.07.1904. – умире у лечилишту Баденвилер (Немачка); Фотографија: punktum.ru

„Крај 19. века обележен је у руској култури једним изузетно значајним догађајем: дошло је до стваралачког сусрета између драмског писца Антона Павловича Чехова и Московског Художественог театра. У сенци тог историјског сусрета развила се љубав између Чехова и првакиње Художественог театра Олге Леонардовне Книпер. Упознали су се 9. септембра 1898. На проби „Галеба“, комада у коме је Олга Книпер тумачила улогу Аркадине. У пролеће следеће године три дана провели су заједно на Чеховљевом имању у Мелихову. Неколико недеља касније нашли су се на пароброду код Новоросијска, одакле су отпутовали у Јалту.

Прво писмо написао је Чехов 16. јуна 1899. године. Олга је одговорила 22. јуна. Венчали су се непуне две године касније, 25. маја 1901. У Москви, у цркви Воздвижења. То, међутим, није био и крај преписке. Због лошег здравственог стања Чехов је морао да живи у Јалти, док је Олга Книпер, као глумица, била везана за Москву. Негде између та два града готово сваког дана сретала су се два писма: једно је ишло са севера на југ а друго са југа на север. Та писма представљају драгоцен извор за проучавање руске књижевности и руског позоришта. Међутим, она су и много више од тога: дирљиво сведочанство о интимној драми двеју душа осуђених на усамљеност. Усамљен је Чехов, који је принуђен да живи далеко од књижевности, далеко од позоришта, па чак далеко од стварног живота. Усамљена је Олга Книпер, која у многољудном позоришту често нема коме да се повери. Њихови повремени сусрети, углавном краткотрајни, још више појачавају ту усамљеност и она прераста у водећи мотив преписке.

Целокупна преписка садржи готово хиљаду писама и телеграма и објављена је на руском језику у три обимне књиге. У овај избор, ушао је само мањи део, укупно двеста писама и телеграма. Многа од њих приређивач је морао да скраћује, испуштајући места која су данашњем читаоцу незанимљива или неразумљива.. Ипак, и у тако скраћеном облику, она обезбеђују широк и поуздан увид у једно од најлепших и највреднијих дела светске епистоларне књижевности.“

 

…ИЗБОР ИЗ ПИСАМА

 

Фотографија: www.elefmagazin.com

Фотографија: http://www.elefmagazin.com

АНТОН ЧЕХОВ-ОЛГИ КНИПЕР

                                                                                                19. новембар 1899. Јалта

 

     Мила глумице, Вишњевски (глумац  Художественог  театра, Чеховљев пријатељ из школских дана-п.а.) ми је писао да сте му рекли да бисте дали три копејке да ме видите. Захваљујем Вам, баш сте широке руке. Бојим се да после неког времена, кроз месец-два, нећете дати ни две копејке!

     Како се људи мењају!

     Ја сам, међутим, спреман да дам седамдесет пет рубаља само да Вас видим.

     Замислите, морам да прекинем: звони на узбуну, у Аутки је пожар. Дува јак ветар.

     Остајте здраво! Журим на пожар.

Фотографија: forum.krstarica.com

Фотографија: forum.krstarica.com

ОЛГА КНИПЕР-АНТОНУ ЧЕХОВУ

                                                                                               23. новембар 1899. Москва

 

     Значи, нисте дигли руке од мене, драги, мили пишче?! Како сам се обрадовала када сам угледала ваш рукопис! Обузело ме је неко пријатно, спокојно расположење. Ах, пишче, пишче, мислите на мене, тако вам бога, и волите ме макар мало, мени је то потребно. На моја писма уопште не одговарате, зашто? Само сте ми на последње, очајничко писмо одговорили, разумели сте ме.

     Желите ли још једно такво писмо, само друге врсте? Добро, нећу, нећу.

Антон Павлович Чехов и Олга Леонардовна Книперфотографја: www.cooliranje.com

Антон Павлович Чехов и Олга Леонардовна Книпер
фотографја: http://www.cooliranje.com

    Наставиће се…

ИЗВОР: Нежна срца: писма/Антон Павлович Чехов, Олга Леонардовна Книпер; избор, превод и напомене Зоран Божовић, Београд, Југославиајапублик, 1992.

Advertisements

One thought on “Нежна срца Антона Павловича Чехова и Олге Леонардовне Книпер, избор из преписке (1)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s