О разлици у невербалној комуникацији међу половима

На слици: Сцена из филма "Носталгија" Андреја Тарковског из 1983. године.Фотографија: moji-tragovi.blogspot.com

На слици: Сцена из филма „Носталгија“ Андреја Тарковског из 1983. године.
Фотографија: moji-tragovi.blogspot.com

Које су разлике између мушкараца и жена у невербалној комуникацији? Постоје неке стереотипне и опште особине које се приписују мушкарцима као што су агресивност, доминантност, бучност и гласан говор, а за жене се верује да су емотивне, нежне и осетљиве према другима, али и пасивне и склоне оговарању. Свакодневна перцепција невербалне комуниције и разлике између мушараца и жена рефлектује ова заједничка убеђења о полним разликама…За жене се верује да говоре више од мушкараца и да су бољи слушаоци од њих (Броверман и сар., 1972), да су свесније туђих осећања (Розенкранц и сар., 1968), те да су емоционално експресивније од мушкараца (Броди и Хал, 1993; Броверман и сар., 1972; Цукерман и Ларенц, 1979). Између осталих, истраживања која су провели Џејмс и Драих (1993) и Вуд (1999), извештавају како мушкарци говоре више од жена у интеракцијама мешаних полова, а једно друго истраживање (Танен 1990) наводи да у јавним ситуацијама мушкарци постављају више питања, постављају дужа питања и типично први постављају питање. Танен надаље претпоставља да мушкарци више говоре у јавности, а жене више у приватним ситуацијама, називајући мушки говор као РЕпорт, а женски као РАпорт.

Танен претпоставља да мушкарци више говоре у јавности, а жене више у приватним ситуацијама, називајући мушки говор као РЕпорт, а женски као РАпорт. На слици: сцена из филма "Носталгија" Андреја Тарковског из 1983. године.Фотографија: pulse.rs

Танен претпоставља да мушкарци више говоре у јавности, а жене више у приватним ситуацијама, називајући мушки говор као РЕпорт, а женски као РАпорт. На слици: сцена из филма „Носталгија“ Андреја Тарковског из 1983. године.
Фотографија: pulse.rs

Чињеница је да се интерперсонална комуникација састоји и од вербалног и од невербалног дела, а сматра се да разлике у половима постоје у обе компоненте. Крамер (1977), у студији стереотипних уверења о вербалним разликама међу половима, налази и нека уверења о полним разликама у невербалним понашањима. За жене се верује да се смеју више од мушкараца, да више од мушкараца користе лице и руке како би изразиле идеје и да су више забринуте за слушаоца-саговорника. За мушкарце се верује да су гласнији и да мање говоре од жена. Сва ова уверења о невербалном понашању имају своје место у реалности, а могуће је да људи подржавају уверења о разликама међу половима у невербалној комуникацији због тога што на њих утичу разлике у њиховом невербалном понашању. Према многим подацима истраживања пронађене су бројне разлике у невербалној експресији између мушкараца и жена. На пример, Према Халу, истраживања говоре да су заиста жене боље у откривању невербалних понашања, као и у препознавању невербалних порука и знакова. Хал је посматрањем(1984)  године утврдио да се жене смеју више од мушкараца, да су жене бољи кодери и декодери невербалних порука, а посебно боље декодирају фацијалну експресију. Такође, разлике могу бити и израженије зависно од културалне припадности особе.

Жене су бољи кодери и декодери невербалних порука, а посебно боље декодирају фацијалну експресију. На слици: Сцена из филма "Носталгија" Андреја Тарковског из 1983. године.Фотографија: filmski.net

Жене су бољи кодери и декодери невербалних порука, а посебно боље декодирају фацијалну експресију. На слици: Сцена из филма „Носталгија“ Андреја Тарковског из 1983. године.
Фотографија: filmski.net

Када би сумирали резултате свих проведених истраживања разлике би се могле свести на следеће: Контакт очима: Жене обично поглед на другој особи задржавају дуже од мушкараца. Наиме, за жене је карактеристичније да немају обичај да буље у некога, а истраживања показују да спуштају поглед приликом контакта очима пуно више него што то чине мушкарци. Насупрот њима, мушкарци нерадо успостављају контакт очима и када то учине могу несвесно да се „забуље“ у особу. Проксемика: За жене је карактеристично да приликом разговора прилазе ближе особи са којом су у комуникацији, као и да преферирају конверзације раме уз раме. Мушкарци преферирају конверзације лицем у лице. Фацијална експресија: Истраживања говоре да су жене боље и у слању и у тумачењу фацијалних експресија него што су то мушкарци. Друга истраживања нам говоре да жене више користе своју фацијалну експресију и да се више смеју. Такође, захваљујући подацима ових истраживања закључује се да су жене уопштено бољи слушаоци од мушкараца. Гестови и ставови тела: Истраживања показују да, иако су жене боље у декодирању фацијалне експресије, оне мање користе жестоке покрете тела, а њихова  гестикулација је пуно блажа него код мушкараца.

tarkovski-iylayak-sunca

На слици: Сцена из филма „Носталгија“ Андреја Тарковског из 1983. године.

Фотографија: http://www.slobodanjovanovic.org

  1. Истраживања преузета из књиге: Payne, E.K.: Different but Equal: Communication between the Sexes Ch.9: Nonverbal Gender Communication, Praeger, 2001.
Advertisements

8 thoughts on “О разлици у невербалној комуникацији међу половима

  1. Читам текстове из рубрике Психолошке теме и заиста морам да те похвалим јер су изузетно квалитетни. Ако имаш још таквих сличних волео бих да их поставиш. Веома ме занима ова тематика. Поздрав и свако добро!

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s