…ИЗ НОВОГ ПОКОСОВСКОГ ЦИКЛУСА
Расплела си косу бешумна лепотице. И прозборити нећеш. А, ко ће очешљати боре које ноћ просу обронцима стаса?
Коме да кажем…
Ископали су ти очи МОЈИМ прстима. Срце су ти ишчупали ОВИМ шакама. Немаш више нити гласа. СВОЈИМ сам твој утихнуо. Земљо моја…
Остала је од тебе само моја чежња за тобом. Оно корака што те не прокорачах, оно стаза што не докорачах… И очев непребол који од сопствене деце прикривам.
Sa kolena na koleno. Pa šta bude Stanimire.
Pozdrav!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ovo treba i čitati na kolenima – dodao bih.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
I Ironije i Wojciech su rekli sve… Nemam šta da dodam…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
oblogovan,
Разумевање је сасвим довољно.
ПС. Коментарима двојице бриљантних блогера је тешко било шта додати.
Моје поштовање свој тројици.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
С колена на колено и читати на коленима – баш како су рекли Wojciech и Ironijexl…
Један од оних текстова после којих се неко време ћути…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ИВА, захвалан.
Искрено.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ironijexl,
Ако је Wojciech већ учинио то што јесте (написах у коментару њему), Ти си својом допуном отворио међе мистичности и страхопоштовања.
Клањам се Вашим поклоњењима.
Остај у здрављу.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Wojciech, Wojciech,
увео си ме у Нови покосовски циклус.
И та твоја метафизика још…
ХВАЛА ти што разумеш.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
можда је боље „преко кољена“…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Поштовани Мирославе…
„За добро се треба борити као војник, али који војник може сам добити рат?“ Ж.П.Сартр
Елем, мудрост нам је потребнија, ДАНАС!
срдачно,
С.Т.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Možda je to tragedija našeg naroda, baš taj očev neprebol koji skrivamo od novih generacija, a on ispliva kad tad…
I ka dkažeš zemljo moja, uvek me to asocira na pesmu, koja me je svako jutro ispraćala u vrtić…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Танголина,
скривали или нескривали, ТЕЧЕ он. И нараста.
У земљи нашој.
Поздрав.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Znam, zato i svako malo ovde buknu neki ratovi…čekamo da se čaša prelije, umesto da vidamo male rane…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Sve dok je to samo očev neprebol, a ne i svih nas…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Све док је то само очев непребол, а не и свих нас…
Ја бих рекао да јесте већине Народа нашег. И то знатне. Али, авај…
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Očev neprebol koji se prenosi na sina…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ДА, Алиса!
Верујем да је то крвотог тог тужног бића које креће на дуг пут кроз време.
Поздрав
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Malo ću da ti kradem slike 🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Бане,
немам ништа против, наравно, АЛИ
фотографије су са нета. Ако си приметио, свака има своје „порекло“. Обрати пажњу на ту околност.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
uf ljudi… bas umete da mi „zapocnete“ novi dan…. a ja mislila – ja pesimista….
ma Miroslav je u pravu, treba to „preko koljena“, pa sta bude…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
НЕДОЂИЈА,
Ваш блог доживљавам као једну врсту нашег, интерног блогерског јавног сервиса. Али, часног и родољубивог. Вама песимизам није допуштен. Напротив.
Шалу на страну, тешко је бити оптимиста, знате и сами, а опасно бити песимиста.
Са друге стране, свако од нас има неко своје место на том суморном континууму.
Срдачно,
С.Т.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
😉 prmila k znanju ! u pravu si….. hvala….
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Lepo, potresno i intimno. Pozdrav autoru.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Поштована Аурора,
Увек сте добродошли.
Хвала на лепим речима.
Срдачан поздрав.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
И болно.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Врло!!!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person