Пут (Шарпланинска тишина шеста)

…Из ауторске збирке поезије „Тишине“

На слици: Цвеће на Шарпланини;Фотографија: https://pletenijesloves.wordpress.com/

На слици: Цвеће на Шарпланини;
Фотографија: https://pletenijesloves.wordpress.com/

Када на ту страну пођеш

А на ту страну мораш поћи

Да би игде стигао…

На слици: Шарпланина, Космет, Србија;фотографија: skyscrapercity.com

На слици: Шарпланина, Космет, Србија;
фотографија: skyscrapercity.com

Када на ту страну пођеш

Ако икада кренеш

Да игде стигнеш

И у завичај мој дођеш

Налик твом или било ком…

Јер у њега свако стигне

Ма где се упутио

И ма којим путем ишао

Налик твом или било ком…

На слици: Шарпланина, Космет, Србија;Фотографија: http://www.slobodanjovanovic.org/

На слици: Шарпланина, Космет, Србија;
Фотографија: http://www.slobodanjovanovic.org/

Јер се завичаји тишином једначе

Када се кришом плаче

Када на ту страну пођеш

На пут далек колико је далек почетак света

Или крај

И у завичај мој дођеш

Јер њега не можеш мимоићи

Нити у неки други стићи…

На слици: ШарПланина, Космет, Србија;Фотографија: https://pletenijesloves.wordpress.com/

На слици: Шарпланина, Космет, Србија;
Фотографија: https://pletenijesloves.wordpress.com/

…Не оклевај да ћутиш као што никада ниси

У завичај се одлази да би се ћутало

Све што има да се говори

И не говори

На слици: Пећка патријаршија;Фотографија: 2.ovsiste.webs.com

На слици: Пећка патријаршија;
Фотографија: 2. ovsiste.webs.com

Advertisements

16 thoughts on “Пут (Шарпланинска тишина шеста)

  1. „Када на ту страну пођеш
    А на ту страну мораш поћи
    Да би игде стигао…“

    Лако је поистоветити се са овим стиховима…

    Нећеш ми замерити што ћу у наставку ставити једну од мени најдражих реплика из филма „Бој на Косову“ која ми је одјекивала у глави док сам читала песму.

    „- Еј Црноришче, да ли се на ову страну иде према Косову?
    – Јесте на ту, али и на ону тамо, и на ону онамо и на ону страну са које си дошао. Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова.“

    Свиђа ми се

    • Памтим и сам тај дијалог…
      Оно што се питам од тада наовамо јесте зашто се нико није усусдио или окуражио да направи спектакл од тог мотива (мислим на филм), јер тај, један и једини поводом косметске битке има доста камерне атмосфере у себи.
      У поређењу са Битком на Неретви или неким другим партизанским, или холивудским остварењем.
      Верујем да је Кустурица кадар за то.
      И не престајем да се питам.
      Срдачно,
      С.Т.

      Свиђа ми се

      • Не бих да одем у неку крајност, неку параноју, али с обзиром на то да смо филм снимили ми, Срби, мислим да је и овакав више него добар. Сваки пут кад га гледам изнова ме изненади да је уопште и снимљен, макар и у овој верзији која се, многи говоре, коси са оним што се заиста десило тог Видовдана 1389.
        Мислим да сви ми овде знамо склоност појединих представника нашег народа, нажалост то су обично они који одлучују код којих је моћ, да минимализује сопствену историју, успехе народа, традицију. И овај филм је један од доказа за то.
        Колико се сећам снимљен је нешто на брзину, снимање је трајало свега пар недеља, а повод је био шест векова од Косовског боја. Мислим да ни они сами нису желели нешто више од обичног ТВ филма који је требало да попуни програмску шему. Испоставило се да су дијалози одлични, да су глумци главних ликова били упечатљиви и да је филм постао један од народу најдражих.
        Битка на Неретви, Сутјеска и свифилмови из те групе су били државни пројекти који су окупљали не само најбоље домаће глумце, већ и светске звезде, сети се Ричарда Бартона који глуми Тита. Бој на Косову је снимљен тек реда ради, да се обележи годишњица, а све у страху да се неко од „народа и народности“ не увреди и не осети мање вредним.
        Што се Кустурице тиче не знам шта бих рекла. Он је врхунски, ту не могу да полемишем, али оно што мени код њега смета су тематике које је обрађивао и чињеница да нас Србе, јер се он и изјашњава као наш, сви негде поистовећују са јунацима његових филмова. Пре свега Дом за вешање, Црна мачка, бели мачор, а потом и осталих. Мада, у то да би он направио спектакл попут Бен Хура или Лоренса од Арабије – та два филма памтим из оног дечијег периода као врхунске спектакле – у то не сумњам.

        Извини што сам се мало распричала, али хоће то мене кад имам шта да кажем…

        Свиђа ми се

    • Завичај је свуда око нас…
      У свакој влати траве, у пупољку, облачку… и погледу упртом у хоризонт.
      У свакој изговореној речи.
      И СВЕМУ прећутаном.
      Ако слутиш обрисе тог одјека на овом блогу, признајем, он је (блог) оставрио своју мисију и може се трајно разлоговати.
      Са усхитом и надом.
      Остај здраво добри Wojciech

      Свиђа ми се

  2. Кад бисмо ми људи уистину знали како се праве куће и дом свија, нико не би био сиромашан, већ бисмо сви били богати. А то се не постиже новцем већ љубављу. Наши стари су говорили да где год да одемо гледамо да себи стекнемо дом. Ово је од велике важности да се зна нарочито у наше време и време које долази. Излазимо што чешће и што више међу људе, јер ћемо бити и јесмо потребни једни другима. Где треба ћутимо, где треба слушајмо, где треба помозимо.
    Учиш нас, Станимире, ако, дао Бог.
    у.п.: Станимире, да ли је могуће доћи до збирке?

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s