Соба мојих родитеља

 

_MG_8692

        На слици: Соба; Фотографија: http://www.stratisvogiatzis.com/projects/inner-world

У ту собу сам ретко улазио.

Само, ујутру, углавном, када ме је државна служба у једној нарочитој установи у унутрашњости Србије, обавезивала на послеподневни рад…

Покрај потамнеле и замукле „сингерице“ обично је седео отац. И крај њега, мати. Изнад ње су лебдели оснежени, августовски врхови Шарпланине. И крај њих, славска икона: Воведеније пресвете богородице у храм божији…

Сваки мој прелазак прага је зарио њихова лица и миловао моја сећања на топле дане детињства када сам уз мелодију „сингерице“ и тихо натпевавање родитеља  писао домаће задатке за трпезним столом. Некада. У тој соби.

Потоњих година, са истог астала се извијао дим из трију шољица за кафу.

Све журећи некуд, испијавши је шкрто и на брзину уз свега пар размењених речи, ишчезавао сам худо у свој саможиви, хладни свет, тобож опхрван неодложним обавезама.

За мном је остајао дим цигарете и горки талог живота.

И нежна, прећутана радост остарелих родитеља.

На слици: Три шољице за кафу;Фотографија: www.banjalukalive.com

                            На слици: Три шољице за кафу;   Фотографија: http://www.banjalukalive.com

А, онда сам напрасно, распоређен на посао искључиво у првој смени.

Када сам процедио кроз уста да ћу убудуће радити само преподне, утрнуо је један зрак на очевом лицу, закопнио је осмех са мајчиних усана, згаснуло је јутро у соби…

Све даље сам шчезавао из света својих родитеља. Нисам ни слутио да они уствари ишчезавају из мог живота.

У ту собу сам ретко улазио.

Данас, из ње, ретко излазим.

Advertisements

20 thoughts on “Соба мојих родитеља

  1. Топла и нежна прича посвећена родитељима. И прича о соби која подсећа на детињство, на безбрижност и неке лепе дане. Савршено.

    Свиђа ми се

  2. Ово је објављено док сам била на путу, а због гужве у коју сам упала по повратку тек данас сам почела да читам текстове које су комшије објавиле протеклих дана. Данас читам овај текст.
    Уместо коментара написаћу нешто лично, а Ти ћеш схватити какву су буру емоција изазвале ове Твоје речи којима си обојио ову сетну слику у коју бих се увукла.

    Јуче је била годишњица мом оцу.

    Свиђа ми се

  3. …Dok sam bila sasvim mala, zajedno smo u hladnim zimskim večerima potpaljivale bubnjaru u drugoj kući, novoj i hladnoj, u maloj sobi koja danas služi kao ostava, a da sadašnji stanovnici druge, nove kuće, i ne slute šta se sve u ostavi skriva, ostavljeno. Čudno im kad dođem pa zavirim. Ostava, tavan, podrum, špajz. Groblje.
    U maloj sobi, u drugoj kući, spavali su mama i tata. Puštali me ponekad između njih. O sreće!
    Potpaljivanje bubnjare mami je polazilo za rukom. Meni ne. Kažu, nije ti se majka obradovala.
    „Lažu sine“, govori i danas. Tate odavno nema, da potvrdi….
    PITA GUŽVARA (KO JE SKOČIO, SKOČIO)

    Liked by 2 people

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s