…ИЗ НОВОГ ПОКОСОВСКОГ ЦИКЛУСА
Не могу да пронађем земљу једну… Не, не туђу, одвећ моју. Што је напустих у зли час, пролећа једног, можда оног, а можда овог, једне године, не могу да се сетим које… оне можда, а можда ове … Не могу да пронађем земљу једну…
А канда је тражим вековима. Ја, пустиножитељ тишина и бдења. Кријућ` лице од времена мена. Од пута одвраћан, на беспуте испраћан… Уморно за њом трагам и у траг свој урањам. И лутам. Пустинолутам еонима, туђ свима. Без јаука, без крика, без урлика… Устима пуним свелог лишћа венчић уздаха смерно нижем. И прошлост подижем. Из песка. И суза ми једина, најчишћа, на своду блиста као фреска.
Не могу да пронађем земљу једну… Не, не туђу, премного моју…
У тишини слутим, она ће пронаћи мене. Некада…
Ovih dana često razmišljam o Arhimedovim rečima izgovorenim u spaljenoj Sirakuzi: “Ne dirajte moje krugove…“
Arhimed je svetu dao mnogo toga, pa je možda i imao pravo na takve reči. Zanimljivo je da jedan ozbiljan deo ovog naroda misli da je dovoljno da ponovi ovu rečenicu, pa da ih to učini velikima.
Ccc… On je ovo rekao jer nije želeo da ga ometaju u velikim mislima, a mi je danas izgovaramo kako nas ne bi omeli u gledanju Velikog brata…
Drago mi je što se baviš našom Sirakuzom i to na baš upečatljiv način…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Драго ми је што уочаваш ТО нешто, ако заиста јесте ТО нешто.
И што учествујеш у чувању наде.
Поздрав, друже.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Lepo, bolno … možda je zato toliko i lepo
Свиђа ми сеСвиђа ми се
…или „Лепота смрти“.
Поздрав, Бане.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Превише тужно, превише реално, превише наше, превише лако за поистоветити се.
Зато и јесте тако упечатљиво и тако лепо.
Немој ми замерити ако се не уклапа у написано, али док сам читала, мени је ово свирало у глави Песма која ме у трену расплаче, а опет ми да неку чудну снагу и веру да ће бити боље…
И, знаш, можда ми и јесмо некако успели да изгубимо земљу, али та земља нас никад неће изгубити и ако ми нисмо способни да је пронађемо, пронаћи ће она нас. У то сам сигурна.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
А, шта сада да кажем?
Понекад узвратиш таквим коментаром након којег поверујем…
А, није лако, слутиш.
ПС. Овај спот нисам до сада видео. На срећу!?! Он драматично комплетира читаву бол.
Поздрав за ИВИНСВЕТ!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ништа. Ћути. Као што већина нас заћути после твојих речи које продрмају из корена. Које саспу сурову истину у лице, а опет, неким чудом, роде и наду. Једно зрно, али зрно из кога може да се изроди много тога доброг, лепог, позитивног. Које може да врати веру у боље дане који су негде пред нама. Које врати веру да смо и ми добри људи и да се можемо надати добром.
п.с. баш тако. речи испраћене снажним сликама.
Поздрав Пријатељу.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Mogu tuge da zakopavam ma kako duboko uvek nekako dopreš do njih…I znam da ovo ne zvuči dobro, ali je stvarno kompliment postovima koji uspevaju da probude i ono što tako dobro sakrijem…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Обавезје овакав комплимент.
Још више изазива нелагодност чињеница да призива нешто сакривено, дакле, лично и/или болно. Отуд и једно извињење дугујем.
Поздрав Т.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Oh Stanimire, nikako..nema potrebe za izvinjenjima! Svakako je dobro kad to nešto potisnuto i skriveno izbacimo…Ovo je stvarno bio iskren kompliment za Vaše postove koji nikako ne ostavljaju ravnodušnim čitaoce…
Lep pozdrav i Tebi
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Lepo izrecene misli, verovatno, bar dela nas :OK:.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
…Све док је и једног међу нама!!!
Срдачно, Тања.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Selice (Desanka Maksimović)
Kroz noć i vlagu
divlje se guske sele jugu
i bolno kriču.
Osećam želju da mutnu neku
napišem priču:
kako odnose one sobom
na krila svoja bela dva
iz duše moje drago nešto,
a ne znam kuda,
i ne znam šta.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Мој добри друг, Wojciech…
Хвала што слутиш и следиш ону мисао коју не могу изрећи.
Остај здраво.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Oćutaću … s tugom.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Можда је и то довољно… Ко зна?
Поздрав, Негослава.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ja, …
Пронашла сам на гуглу слику села и на њој остатке темеља дедине спаљене куће.
Ја нисам тамо.
Ја сам овде, јел’ да ?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Бриљантно су поетизиране Ваше реминисценције.
Зато и питања немају одговор.
Он је (одговор) у самом питању.
И, понављам га.
Ја…
Срдачан поздрав.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Оловним сузама сећања мутим …
…
Отишла сам као да сам крива.
Чемерно зрневље просипам путем одласка и нове лелеке слутим.
…
Отишла сам да се једном вратим.
Запалите замном свеће јер ме тамо нема.
Вратиће се моја душа кад на пут ка Творцу крене … и заборави на мене.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Покушаћу да одгворим достојно:
Веома захвалан на посети, срдачно вас поздрављам!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Покушађу да не јаукнем.
Очигледно, у истом смо гнезду расли, истом смо тугом заражени и истим крстом распети.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Део објашњења…
СРДАЧАН ПОЗДРАВ!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
nismo sami …
http://drenicanova2013.blogspot.com/
http://www.youtube.com/user/3luketinakuca1/featured
Здрав ми био Станимире и свуд по сунцу ходио.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Не би било поштено да их заборавим, … а ни не могу.
Туга је као крв.Сви смо исти испод коже.
Свиђа ми сеСвиђа ми се