Страх од равнодушности

…ИЗ НОВОГ ПОКОСОВСКОГ ЦИКЛУСА

На слици: Сцена из филма "Носталгија", Андреја Тарковског; Фотографија: http://www.slobodanjovanovic.org/

На слици: Сцена из филма „Носталгија“, Андреја Тарковског;
Фотографија: http://www.slobodanjovanovic.org/

Плаших се тишине наших дана. Још оних дана када заћутасмо на трен, верујући наивно да смо спознали најузвишенију вредност. Плаших се јер не бејах равнодушан према понору најдубљих изопачености космоса којим се наша тишина разлегала…

На слици: Сцена из филма: "Сталкер", Андреја Тарковског; Фотографија: moji-tragovi.blogspot.com

На слици: Сцена из филма: „Сталкер“, Андреја Тарковског;
Фотографија: moji-tragovi.blogspot.com

Плаших се… Још оних ноћи када обневидесмо на час, верујући несмотрено да смо угледали коначно Откровење. Плаших се јер не бејах равнодушан према безграничности најподмуклије опсене хоризоната којима је наш поглед сезао.

На слици: Сцена из филма "Сталкер", Андреја Тарковског; Фотографија: www.unsungfilms.com

На слици: Сцена из филма „Сталкер“, Андреја Тарковског;
Фотографија: http://www.unsungfilms.com

Тишине наших дана, још оних јутара када замукосмо на моменат, верујући гордо да смо последњу битку извојевали, плаших се.  Плаших се јер не бејах равнодушан према бездну најсировије пожуде чељусти  којој без речи подарисмо срце.

На слици: Сцена из филма "Сталкер", Андреја Тарковског; Фотографија: theoryandpractice.ru

На слици: Сцена из филма „Сталкер“, Андреја Тарковског;
Фотографија: theoryandpractice.ru

Плаших се тишине наших дана. Још оних дана када умирисмо на трен дамар крвотока нашег пипајући туђе било. Плаших се јер не бејах равнодушан према најстуденијој студени која студеношћу својом ватру моју хладнокрвно студи.

На слици: Сцена из филма “Сталкер”, Андреја Тарковског; Фотографија: mubi.com

На слици: Сцена из филма “Сталкер”, Андреја Тарковског;
Фотографија: mubi.com

Да, плаших се … Јер не бејах равнодушан…

Наших дана, од свега више, плашим се (нових) равнодушности.

Advertisements

38 thoughts on “Страх од равнодушности

  1. „од свега више, плашим се (нових) равнодушности“

    Равнодушност и јесте најболнија. И ње се и ја плашим. Око нас је, чини ми се, све више тих равнодушних и, можда није поштено и фер са моје стране, али мислим да ти равнодушни сносе велику одговорност. Управо јер немају ни мало жара ни за шта…

    Одличан текст!

    Свиђа ми се

  2. Mnogi ljudi traže spas u toj ravnodušnosti. Da li umor ili potpuni gubitak orjentacije ili…ko zna šta ljude otuđuje od vlastitih osećanja. Ali od sebe se ne može pobeći. To je kao zakon o održanju energije – nema gubitka, samo pretvaranje u nešto drugo.

    Свиђа ми се

    • У објашњењу настанка депресије као научене беспопмоћности (дакле, немоћи), одсуство афекта, или присуство негативног афекта (апроксимативно-депресија) је последица учења да нема излаза из аверзивне ситуације.
      Оно што је најгоре у свему томе, научени модел снажно функционише и модулира понашање и онда када објективно постоји излазни одговор.
      Елем, са становишта психологије, рекло би се да је немоћ старија а да равнодушност представља само последицу.
      Склон сам да овим концептом објасним не само мотиве настанка овог поста, већ и национални образац актуелног понашања којим сам био „инспирисан“.
      ПС. Тамо где сте Ви сада, ако јесте, зацело није тако. Ех…
      Велики поздрав.

      Свиђа ми се

  3. Turobno i teško, međutim nema mesta za strah i izrečeno „plašim se… „, jer svako od nas sam bira hoće li biti ravnodušan ili ne. Ravnodušnost se sama nametnula kao izlaz i rešenje ljudskih strahova, a strah je vladalac svetom. Kada čovek pristane na ravnodušnost to znači da se predao i da mu je kao sve više svejedno i da mu je najlakše da ne vidi i ne čuje šta se oko njega događa, jer nema snage da se izbori sa strahom, da se suprostavi svetu, da se suoči sa samim sobom. Ravnodušnost zatvara vrata i umrtvljuje, s toga se treba izboriti sa ravnodušnošću i stati strahu na crtu.

    Свиђа ми се

  4. Равнодушност не долази тек тако. Дубоки су њени корени, управо то говорим мислећи о стању нације. О личним стањима се другачије говори. Не могу да кажем да не разумем народ. О, да, разумем га. Толике године индоктринације учиниле су огромну штету генерацијама.
    Ово је место где жалим своју земљу и свој народ. И плаче ми се јако…

    Свиђа ми се

    • …У нашем случају, случају нашег Народа (нације), пре би се могло говорити о кризи зрелости. Јер, као објаснити надахнуто родољубље само пре пет година када је поводом (само)проглашења независности Космета на митингу у Бгд-у било скоро милион људи, док данас не може да се сакупи ни десет хиљада.
      Дакле, корени су дубоки, али има нечег и у стаблу које се повило.
      Поздрав.

      Свиђа ми се

    • … И прокоментарисао…
      И док киша није почела да пада, пре десетак минута, одцепао мало дрва за зиму. Треба се борити против тог страха, од равнодушности. Најбоље, радом.
      Елем, киша ти стиже, ако већ није.
      Од Крушевца…
      Поздрав.

      Свиђа ми се

    • Најпре вам захваљујем што посећујете Плетеније словес. Почаствован сам.
      Као и преузимањем појединих текстова.
      О Страху од нових равнодушности већ сам изговорио све. Или скоро све.
      На жалост, данас смо сведоци епохе равнодушности. Међутим, упркос овој околности, припадам онима који никада нису довели у сумњу доминантно родољубиво расположење Народа и заступајући га својим скромним могућностима кроз поједине текстове, увек тврдио да одговорност није на њему. Шта више, у текстовима: ОД ПАРАДИГМЕ ДО СИНТАГМЕ, САУЧЕСНИК И НАРОД НИЈЕ КРИВ, експлицитније сам говорио о изманипулисаности Народа који је „данас“ замукао.
      Но. добро…
      Срдачно Вас поздрављам и, још једном, захваљујем на посети.
      С.Т.

      Свиђа ми се

  5. Ожалошћена Ситница, црним муљем огрнута, мути стари Ибар, који је изгубио своје сећање и још увек сребром тече.
    Очи предака ме на литургији, кад се небо отвори, збуњено гледају.

    Камени Звечан одјекује, ал’ нико не чује …


    Оо, како ме је само страх да га не заборавим.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s