…Из ауторске збирке поезије „Тишине“
На слици: Стари мост; Фотографија: http://forum.krstarica.com/showthread.php/
Некада ништа не остане од пламена
Осим – Ништа
Дуг мост од хладног камена
Преко којег се тишина смуца
И – Ништа
Из нових љубави древне чежње цвиле
И када су копниле највише ту су биле
Некада ништа не оконча
Да би окончало
Зауставе се на трен откуцаји срца
Да бих мук послушао
Док заварава крај
Из дубоких тишина древне ћутње звоне
И када их не чујем најгласније су оне
Некада ништа не остане од Некада
Осим – Некада
Понека реч сунца коси зрак
Да се не угаси мрак
Под којим тишину ројим
Из позних јутара древни сутони цуре
И када касне некуда журе
ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС 
Panta rei … ili ipak ne …
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Мој коначни одговор – НЕ!
Заиста, одмакнемо ли се мало изнад овог тренутка не можемо не уочити шлајфовање историје, или личних повести. Утеха да време тече само је илузија да се збиља мења(мо) стварност. Уистину, није тако.
Поздрав.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Divna pesma!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Мојра, Захвалан!
Искрено!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Sunce, jutro, noc, mrak… Sve je dijalektika, da… I sve je jako lep splet reci i emocija. 🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
..Али квазидијалектика.
Јер, верујем да се стање ствари уистину не мења. Посматрано кроз дуже временске циклусе.
Поздрав друже.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
“Na krhkoj podlozi stvarnosti masta ispreda najlepse sare…“
Свиђа ми сеСвиђа ми се
…Стоји под наводницима?
Претпостављам да је Ваша мисао?
Хвала на коментару.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Nisu moje reci, citirala sam bračni par Martinović koji su se bavili teorijom filma i kažu “(…) Sve se može dogoditi, sve je moguće – verovatno.
Vreme i prostor ne postoje, Na krhkoj podlozi stvarnosti, mašta ispreda najlepše šare (…)“
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Научих нешто ново!
Хвала много.
Поздрав.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Standardno – uvek nove reči kroz koje klize divne misli.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
А, верујем да нема тако лепих речи попут старих…
Хвала Негослава.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ово је заиста прелепо… Лепо спаковане речи које изазивају нежне емоције…
Тачка у којој се смењују циклуси који стварају илузију да се крећемо док све време стојимо у месту…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
То и јесте била поента стихова.
Поздрав Ива.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Nekad je i ništa veliko nešto.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Да, у ЊЕМУ је све АПСОЛУТНО!
Поздрав МБ.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Uživam, divim se, ćutim.
Pozdrav.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Хвала!
Тамна месечино.
Срдачно, С.Т.
Свиђа ми сеСвиђа ми се