ОД ВИДОВДАНА ДО ДОСТОЈЕВСКОГ И – НАТРАГ (једно подсећање)

На слици: Видовдан; Фотографија: www.slobodanjovanovic.org

На слици: Видовдан;
Фотографија: http://www.slobodanjovanovic.org

“Оног часа када је прва чизма туђинског војника ступила на српско тло, макар заувек само на тој стопи и остала, читава Отаџбина је била  окупрана.”

Српска национална историја чува универзални кључ за дешифровање појма Слободе, о томе не треба расправљати. Свидело се то некоме или не. Изливајући га сосптвеним страдањем у ВИДОВДАНСКОЈ ковачници опште повести она је извршила један од најдалекосежнијих еволутивних искорака цивилизације на путу сусретања са  истином. Са оним нечим од чега управо безглаво бежи онај што се жели творцем представити јер у њој препознаје сву антицивилизацијску настраност властитих изопачености. И због чега још настоји да исти тај кључ прогласи одговорним за отварање пандорине кутије савремене европске епохе…

На слици: Фјодор Михаилович Достојевски; Фотографија: 2.moji-tragovi.blogspot.com

На слици: Фјодор Михаилович Достојевски;
Фотографија: 2. moji-tragovi.blogspot.com

Елем, својим жртвеним ВИДОВДАНСКИМ уздизањем до потпуног одрицања од овоземаљског постојанства, сасвим супротно (овоземаљском) творчевом поимању смисла живота, смрти и Слободе, српски Народ је као колективитет постао богоносац управо на начин на који је Достојевски уочавао мисију појединца у трајној борби против искушења зла. Пут до Слободе је, дакле, обележен патњом, посртањем у греху, одрицањем од једног зарад другог живота, коначним изласком на оне пропланке где човек, односно Народ, као богоносац, ослобођен у Христу, постаје достојан свога овоземаљског постојања. Без мучеништва нема ослобођења и без одрицања и смрти нема васкрсења.

Та конституционална национлна вредност нашег Народа је понајпре у општем сазнању да Слобода, која је увек најскупља, не може бити условна, делимична, оскрнављена, половична – већ једино целовита и недељива, управо зато што је већ плаћена давнашњом одлуком да се ослобођење постигне мучеништвом и жртвом. И када се страдање за Слободу чини излишним, и када се о њему говори подругљивим тоном као што је то данас уврежено, боље је и то поднети него се огрешити о врхунско начело.

На слици: Заборављање; Фотографија: www.blogovnik.com

На слици: Заборављање;
Фотографија: http://www.blogovnik.com

И зато, системска кампања на гашењу импулса о немирењу и пркосу  окупацији и измени смисла појма Слободе којој смо подвргнути и споља и изнутра,  служи само једном циљу – скројити историју савремене Србије тако да оправда творчев пројекат глобалног владања светом у 21. веку. Стратегија се своди на то да се демонизацијом националне самосвести и нагона за националним самоодржањем, целокупна Србија, и поред свакодневних, стварних, противправних, хашких (и осталих) бахиналија, приведе неком виртуелном историјском процесу уз коначно и трајно преузимање непостојећих и измишљених историјских одговорности.

За те сврхе, далеко је одмакао пројекат разједињавања и десаборизације национа. Оно чега морамо бити и остати свесни јесте, међутим, искуствена спознаја да се  слућено окупљање српског Народа неће допасти међународном фактору, те да ће све предузети да исто пропадне или буде компромитовано, као и да ће окупљање српског Народа, на почетку тог процеса, бити артикулисано политичким гласом веома малог броја политичких странака, покрета и појединаца, супротстављених врзином колу национално дегенерисаних и споља организованих и подржаних реалиста и одрода. Будимо уверени, ово ће бити тежак задатак а успех ће бити прави национални подвиг.

Важно је зато, независно од тога хоће ли и када започети ново окупљање српског народа, у злехудом времену насилне и саучесничке ахтисаризације косметског дела наше Отаџбине очувати, проширити и ојачати све формално-правне коридоре према националном Уставу којима се оснажује косметска неотуђивост и интегрисаност у српско државно ткиво.

Но, и пре Устава и после Устава; и без Устава, још је важније имати свест о месту Космета и ВИДОВДАНА у нашој колективној и појединачној историји. Устав у том случају представља само правни контекст у којем је смештен наш лични и национални морални императив.

На слици: Шар-планина;  Фотографија: www.haoss.org

На слици: Шар-планина;
Фотографија: http://www.haoss.org

Јер Отаџбина је више, много више од међе и граничног прелаза. Отаџбина је нежна, топла брига сељака у узораном пољу када му се поглед вине ка кишним облацима, завијорена застава на јарболима спортских борилишта и граја деце у школским двориштима; Отаџбина је онај вечни ехо Милошевог завета из тмине кнежеве вечере, болна тишина на обалама Вида и одјек јаука јасеновачких мученика. Отаџбина је Олуја која не престаје, хладна ноћ на барикадама преко којих снег веје… Отаџбина – све је!

Инспирација за текст: „Хтели су да убију Џона (Ленона)“. Јоко Оно, интервју поводом годишњице смрт Џона Ленона

ОБАВЕШТЕЊЕ ЧИТАОЦИМА: Текст је изворно објављен на блогу 05. јанура 2013. године. 

Advertisements

26 thoughts on “ОД ВИДОВДАНА ДО ДОСТОЈЕВСКОГ И – НАТРАГ (једно подсећање)

  1. Уронимо у воде Видовдана, и видећемо да се обале Рујна преко НАС спајају са Косовом и Метохијом. Лек је у нама.
    Свако добро.

    Свиђа ми се

  2. У Твојој кући ми се дешавају две ствари: или останем без текста, погођена оним што сам прочитала на зидовима соба, или Твоје речи у мени направе неки клик и крене бујица.
    Никад ме ниси оставио равнодушном.
    Ову реченицу
    “Оног часа када је прва чизма туђинског војника ступила на српско тло, макар заувек само на тој стопи и остала, читава Отаџбина је била окупрана”
    прочитала сам још 2011. И од тад се ништа није променило. Увек кад се сретнем са њом, догоди се исто. Могла бих се заклети да осетим како се душа стегне и како срце заболи…

    Свиђа ми се

  3. Свест о месту Космета и ВИДОВДАНА у нашој колективној и појединачној историји је без сумње мотив наших сународника на КиМ који су данас прогласили привремену Скупштину АП КиМ. Поводом тог проглашења била сам слободна да Ваш текст објавим у целости на фб страници Никад граница.

    Свиђа ми се

  4. О Вашем тексту говори коментар на нашој фб страници: „Као Болани Дојчин, превити ране и устати за част Лазаревог Завета! Тиме се устаје и за све друге части рањеног национа! Бог те Веселио за ове речи!“ Нема сумње да је реч о Човеку који има „Свест о месту Космета и ВИДОВДАНА у нашој колективној и појединачној историји“.

    Жива колективна свест Лазаревог завета подстиче на усправљање, а корак у одбрану части учинили су наши сународници на Космету – корак који само потврђује истинитост Ваших речи. На њих се готово природно настављају речи учесника скупа у Звечану.

    Све најбоље
    Вукица

    ПОВОДОМ ПРОГЛАШЕЊА СКУПШТИНЕ АП КиМ

    Било је сјајно присуствовати историји уживо у Дому културе у древном Звечану, 4. јула 2013. године, а поготово имати част кратког обраћања овом историјском скупу. Сасвим случајно (?), Декларација бранилаца државе Србије (већином) са севера Косова и Метохије усвојена је истог дана када и надалеко позната америчка Декларација о независности. Обе декларације имају једну суштинску заједничку ствар – означавају непристајање храбрих и слободних људи на диктате и безакоње империје, али и на гажење сопствених људских и грађанских права.

    Тзв. премијер Србије Дачић је, поводом овог храброг и државотворног чина изјавио да не може да реагује „на нешто што не постоји“. Наравно, као и увек, све што говори је супротно од истине. Устав Србије и те како постоји, а оно што постоји као његов интегрални део јесте део о Аутономној покрајини Косову и Метохији као неотуђивом делу Србије. Оно што уствари не постоји као правни субјекат у уставно-правном систему Србије је тзв. Бриселски споразум, који преставља покушај узурпације Устава и суспензије уставног поректа земље.

    Кога, уосталом, Дачић уопште заступа осим себе, своје конвертитске странке и својих лажи? Ни он, ни било који други члан Владе немају право да крше Устав на који су положили заклетву. Они то ипак чине, сваког дана. Дужност и обавеза сваког грађанина било где у свету је да устане у одбрану својих закона, устава и својих неприкосновених грађанских и људских права. То су управо и учинили оци-оснивачи Скупштине АП Косова и Метохије, на исти датум као и Томас Џеферсон, Бенџамин Франклин, Џон Адамс, Џејмс Медисон и остали велики оци-оснивачи те некада велике земље. Слободни Срби су често у протекла два века били инспирисани оном Америком за коју су сматрали да је слободарска (што, наравно, не оправдава често игнорисање непревазиђеног геноцида који је извршен над тамошњом домородачком популацијом). За разлику од њих, данашњи Срби рајетинског и слугерањског менталитета падају ничице пред империјом која их је бомбардовала и покушава да Србију потпуно окупира и распарча, која гази права народа широм света, а све више и сопственог.

    Не смемо да се зауставимо на пукој „подршци“ данашњем историјском проглашењу Скупштине АП КиМ – ако нам је стало до очувања државе, ако нам је стало до шансе да изнова извојујемо сопствену слободу. Задатак нам је да пронађемо активан начин да се у ту борбу укључимо, држећи се чврстог тла нашег Устава и наше љубави за слободу и независност – које никаква државна и страна пропаганда о разним „светлим будућностима“ које нас чекају само ако се одрекнемо не само своје државе већ и самих себе – не могу да замагле. А додатни задатак нашим храбрим Србима са Косова и Метохије је – да пруже шансу свему ономе што је најбоље и најчеститије међу Србима да се у ту заједничку борбу, чије су семе они данас засејали, на сваки начин укључе. Ето вас, ето нас. Рат безакоњу!

    НИКАД ГРАНИЦА – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА
    Александар Павић

    Свиђа ми се

  5. I zadivljena dobrim tekstom i rastuzena… Slozila bih se sa Nedodjijom da nas ocigledno ima kojima svest funkcionise na nivou bliskom tekstovima slicnim ovom. Mislim da je vazna promena u svesti pojedinca kao i omasovljavanje ispravnog stava i misljenja jer jedan prut lako se polomi, a gomila uvezanog pruca ipak pruza veci otpor. Pozdrav Stanimire <3.

    Свиђа ми се

  6. Procitah tekst vrlo pazljivo, i zakljucih da samosvest i dubok osecaj patriotizma, koji se duboko krije u svakom pojedincu, zapravo moze lako da se nosi sa destruktivnim serviranjima zapadnjackih demona.
    Poucno, svako dobro auturu.
    Pozdrav, novopoeceni apsolvent D.T.

    Liked by 1 person

  7. Тешко је остати свој када ти говоре да није важно одакле потичеш и у шта верујеш, јер се све(т) мења за твоју добробит. Али још теже је када те само један мирис подсети да су постојали и Дом и Отаџбина, а да су давно и болно сведени на партију шаха. Тешко је дисати ван граница разума…

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s