„Говори само када имаш нешто боље од ћутања“
Свети Григорије Богослов
…ИЗ НОВОГ ПОКОСОВСКОГ ЦИКЛУСА

На слици: Косовски божури Надежде Петровић; Фотографија: http://www.narodnimuzej.rs
…Нисам те заборавио. Упркос свему. У инат свима. Само сам заћутао. И канда тихујем читав век. Не о теби само… Не. А, тако то умем…
Па ипак, понекад још прозборим са собом, а са ким другим, о теби, а, о коме другом… И тада, некако, учини ми се туђин некакав нада мном да мотри, присан са заборавом, у дослуху са издајом, јер туђин одавно бди у мени. И са странцем заверенички да шапућем, учини ми се. Знаш ти… И не морам ти се исповедати. Знаш ти…
A док сам ти певао о Слободи, гласа није било, јецај мој је јечао у себи. Од када сам замукао, ништа друго не чујем… И сам себи одјекујем. И свака неизговорена реч ми на срце пада.
Па, ипак, понекад још прозборим са собом, онаквим каквим ме памтиш… И тада, некако, сетим се ОНОГ јуна када сам постао твој, о, зар ја само, слутећи да ти припадам одувек, како се твојим само може бити. И у зиму неку, запрете ми се бол, од којег се бесомучно кријем. Где ћеш остати дуго. И туђа, и свачија. И само моја. Знаш ти…
Не, нисам те заборавио, а када бих само могао то.
…Боже, сачувај.
Душо моја…
Pa, baš… Tek u tišini i praznini ima jeke… 😦
Свиђа ми сеСвиђа ми се
А, тако је ТИХО, зар не?
Поздрав, друже.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Sve je lepo- pesma, priča, slika…pa i taj nezaborav.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Тај незаборав је СВЕ!!!
Поздрав, Н.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Dragi Stanimire,
Šta reći, kad se opet vratim na citat s početka….
Tako to ide, sa određenim doživljajima prošlosti…
Veliki pozdrav.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
А, ја сам све време мислио на будућност.
И управо у тој противуречности (тематска орјентација на прошлост, порука ка будућности) јесте смештен латентни садржај текста.
Да ли га можете наслутити?
Поздрав, ММ.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ako je strepnja – da!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Стрепња је увек, на жалост, па, и овај пут.
Поздрав, ММ.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ah, Igor Krutoy i ljubav, u svoj svojoj suštini, svedena na bol…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
…А, зар је икада другачије?
Поздрав, ДВ.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Negde verujem da bi moglo biti…
Pozdrav, Stanimire.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Jos kada bi bila ljubavna ova prica???
Свиђа ми сеСвиђа ми се
…Још када би била!
Поштована Гошћа, драго ми је…
Срдачан поздрав.
Добродошли сте, увек.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Teško sam ovo podneo…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Извини!
https://pletenijesloves.wordpress.com/2013/04/18/%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8/
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Nema potrebe, mnogo je lepo, ali isto tako i opipljivo bolno – bar sam ja tako doživeo…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ВЕЛИКИ ПОЗДРАВ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Добро дошли. Са усхићењем и дубоким поштовањем.
Срдачно,
Станимир Трифуновић
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Дивно је то, видим да знаш… и болом и у болу се може волети…Кад си благословен да спознаш Љубав. Баш дивно, и дивне речи. Хвала ти за овај осмех.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ваша посета је драгоцена!
Срдачно вас поздрављам!
С.Т.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
“Želim da posle mene ne ostane trag moj na tvom telu…“ (M.A.)
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Велики Милош Црњански.
Поздрав, ЛТС.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Уместо коментара
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Еееее…
Али есть то место, али его нет?
Поздрав добри Комшија!!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се