На слици: Сцена из филма: Повратак, Андреја Звјагинцева из 2003.
Фотографија: http://www.tvorac-grada.com
***
„…Мој живот је непрекидно ОПРАШТАЊЕ са предметима и људима,
који, најчешће, не обраћају никакву пажњу
на мој горки, безумни, магновни ПОЗДРАВ.“
Владимир Набоков
У спомен Л.И.Шигајева
ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС 
Život svakog od nas, rekla bih…
Pozdrav, Stanimire.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Život kao opraštanje od onog što smo i koga smo imali ili kao pozdrav svemu onome što ćemo imati ili koga ćemo sresti…poput polupune i poluprazne čaše….
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Mslim da je život između ostalog, i skup opraštanja i pozdravljanja.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ne treba se opraštati jer sve što volimo uvek je sa nama. Ne umem da objasnim, ali ZNAM
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Kako da dušu sputam,da se tvoje ne takne?Kako mimo tebe njom da grlim druge stvari i daljine?Ali rado bih je sklonio na koje zaboravljeno mesto usred tmine,u neki izgubljeni kut u kom neće je tvoje njihati dubine.Ali ipak sve što dodirne nas dvoje ko gudalo nas neko spaja,koje iz dveju strana jedan mami glas.Na kom smo instrumentu?Ko nas satka?I koji ovo svirač drži nas?O pesmo slatka. (Rajner M. Rilke)
P.S.“Ako ćutiš,ćuti iz ljubavi…“
Свиђа ми сеСвиђа ми се