Плес

На слици: Маслачак; Фотографија: lilyofthewest.blogspot.com

На слици: Маслачак; Фотографија: lilyofthewest.blogspot.com

Њена је коса лелујала кроз сутон, на тераси једног хотела, на обали мора чијег се имена више не могу сетити…

Лета једног господњег, не памтим којег…

Запретена мирисима алги и зањихана топлим ветром, њена је коса… лепршала крај мојих образа.

О, тај плес никако да заборавим.

Увијала се око моје жудње а моји дланови су клизили сечивом њеног торза.

-Буди моја – прошапутао сам јој на ухо.

-Али, шта ће рећи…

Не, не смем вам казати шта ми је одговорила. Разумете већ… 

***

…Док ме у колима стрпљиво чека супруга, свраћам ужурбано у један велики хипермаркет да купим сину наручени дезодоранс. У уском пролазу између две касе савијена прилика запертлава патику девојчурку од десетак година и спречава приступ наплатном месту.

-Извините, да ли бисте били љубазни…

-Свакако, опростите…

У часу магновном и чудесном, какав се деси једном у животу, разумео сам да нисам опростио, не нисам опростио ни после онолико година колико је протекло од матурске екскурзије и да непристојна охолост којом сам хитро окренуо главу у страну није била само смешни окоштали рефлекс на бол са којим сам утрнуо оне вечери, на тераси једног хотела, не није то био јалови тријумф прохујалог времена, нити дозрело искуство ишчезле младости, већ разуздани страх од умилног и тешког погледа којим ме је оковало лице са далеке обале, погледа сетног и нетремичног у којем се могла наслутити сва туга промашеног живота и онај безгласни очајнички позив на плес који канда оне ноћи није био завршен.

Напрасно сам се досетио да је кући понестало млека. Вратио сам се међу рафове…

Advertisements

26 thoughts on “Плес

  1. Носталгично сећање на једно лето господње, лето давно, сећање на једно море, и на љубав која није била узвраћена..Изненадан сусрет у хипермаркету, пробудило је то сећање..А је све можда могло бити другачије.
    Поздрав Станимире!

    Свиђа ми се

  2. Прича јака, као уосталом и све животне, реалне. Носталгија за нечим што се никад није догодило, а још увек је тако живо у нама.
    У комбинацији са овом песмом…
    Свака част, Пријатељу.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s