Зид

…ИЗ НОВОГ ПОКОСОВСКОГ ЦИКЛУСА

На слици: Кадар из филма "Повратак", Андреја Звјагинцева; Фотографија: http://www.listal.com/viewimage/4651287

На слици: Кадар из филма „Повратак“, Андреја Звјагинцева из 2003. године; Фотографија: http://www.listal.com/viewimage/4651287

     Сетих се у позни сат, враг би га знао зашто (ваљда зато што тај никада не спава, ваљда?), једног зида се сетих…  Не оног што се канда из васионе може видети на планети, у земљи једној големој, не тог, јер тај уистину и не постоји, нити пак оног молитвеним сузама обливеног (Има ли, напослетку, зидова крај којих се не плаче, гласно или немо?). Чак ни оног што се по једном граду зваше, не могу се сетити којем, и након чијег нестанка заникоше обноћ зидови до неба, из река и планина, кроз прошлост и истину, зидови хладни и влажни какве свет још видео није.

    Сетих се у позни час, заверенички, једног зида што је душу располутио и на све стране света замакао. Зида једног од азгана сазданог. Па се питам невесео, да л` се мени зби ил` недрагу мом? И што ли памтим још, ако, веле, морам, заборављати?

     Огреховљен сав. И сам.

Advertisements

29 thoughts on “Зид

  1. Повратни пинг: Зид | jasminavelickovska
      • Stanimire, izvini Ti, što sam uzurpirao tvoj blog svojim komentarom. Nije mi bila namera… Zapravo radi se o sledećem. U mom zadnjem postu “Bez komentara” hteo sam da najavim svoje, (nadam se privremeno) odsustvo sa blogovanja jer sam poslovno ušao u jednu jaku i tešku priču… Pretpostavljao sam da se to iz priloženog spota “Emeli Sandé – Clown “ može naslutiti…
        Kako neću imati vremena da pišem postove i odgovaram na komentare, opciju “ostavite komentar” na tom postu sam isključio. Jedini blog, koji sam posle tog “zadnjeg” posta posetio je tvoj.
        Tu sam pročitao “Zid”. Nisam ostavio nikakav pisani komentar, već sam priloženim video klipom SEBIĆNO hteo da objasnim svoje stanje i moj odnos prema zidovima.
        Trenutno “vozim” na samoj granici izdržljivosti i mogućnosti…
        Kažem ti, od svih koje pratim – posetio sam samo tvoj blog, a siguran sam da znaš i zašto.
        Naravno, to ću uraditi uvek kad budem u mogućnosti…
        Pozdrav! 🙂

        Свиђа ми се

        • Ти не можеш отићи, све и да одеш!!!!! Разумеш, већ…
          ПС. Ниси Ти узурпирао овај блог, својим „коментаром“ си даривао блог!
          ППС.Твој последњи пост, сам, на жалост, управо тако и разумео (како си написао у коментару) и, веруј ми, да је било могућности за коментар написао бих „Вратићеш се. А, сада, само напред!“
          Користим прилику да кажем то сада.
          Остај здарво, добри друже!!!

          Свиђа ми се

  2. Богу хвала, има нас који памтимо упркос и у инат свему. И не мењамо свест иако чине све да нам је промене. Са центрифугом и без ње.
    И такви огреховљени (наклон за ову реч) и баш зато што смо такви и што смо свесни тога, проћићемо кроз све наметнуте зидове.,,
    Поздрав.

    Свиђа ми се

  3. Нема тог камена којим се може зазидати сећање! Знам за један зид који су сви у пролазу љубили, који је био стуб једног лепог, царског града! Разни су зидови и није их могуће заборвити.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s