…ИЗ НОВОГ ПОКОСОВСКОГ ЦИКЛУСА
Сетих се у позни сат, враг би га знао зашто (ваљда зато што тај никада не спава, ваљда?), једног зида се сетих… Не оног што се канда из васионе може видети на планети, у земљи једној големој, не тог, јер тај уистину и не постоји, нити пак оног молитвеним сузама обливеног (Има ли, напослетку, зидова крај којих се не плаче, гласно или немо?). Чак ни оног што се по једном граду зваше, не могу се сетити којем, и након чијег нестанка заникоше обноћ зидови до неба, из река и планина, кроз прошлост и истину, зидови хладни и влажни какве свет још видео није.
Сетих се у позни час, заверенички, једног зида што је душу располутио и на све стране света замакао. Зида једног од азгана сазданог. Па се питам невесео, да л` се мени зби ил` недрагу мом? И што ли памтим још, ако, веле, морам, заборављати?
Огреховљен сав. И сам.
Данас, ничим изазвана, разнишљах о том зиду…
Пар сати касније читам овај текст…
Чудни су путеви наших мисли…
велики поздрав
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Хвла на попсети и коментару.
Да, чудни су путеви господњи, а и и наших мисли, понекад…
Срдачан поздрав!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Uvek uspeš da me naježiš…kroz koštanu srž..i dublje…
Veliki pozdrav S.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Осетљивос костију ( на бол ), кажу, највећа је!
ПС. Извини, није ми то намера.
Поздрав друже!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
I Tebi … Veliki…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
koje li reči.. ogrehovljen …
a ko nije, dragi, S, ko nije
Свиђа ми сеСвиђа ми се
…Одговор и утеха, на жалост, нису у питању које постављате Н.
Нисмо учинили колико је требало.
Колико смо могли…
Срдачан поздрав!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ponovo sam čitala, i ponovo mi ista reč zape za oko
Свиђа ми сеСвиђа ми се
…Мени,поново, исти осећај (односи се на изабрану реч).
ХВАЛА Н.
ПС. Ускоро…
Поздрав!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
pred ovim tvojim zidom stojim, pre nego sto pocnem da gledam film koji sam vec zaboravila. Stojim slusajuci pleylistu , trazim znacenje azgan i mislim, zaborav vara, taman mislis da je konacno, kad kroz najmanju ocekivanu rupicu u dusi procuri secanje.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Азган – силан, охол, незасит…
Филм – визуелна поезија и вечно питање.
Сећање – упорније од заборава!!!
Поздрав Р.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Reči su moćno oružje, pa zidove i podižu i ruše… Uvek mi se dopadnu reči „Umesto dobrodošlice“, i lepi dodaci – kao npr. sad slike A. Zajceva – hvala 🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Хвала на посети, комшија.
ПС. Речи су Све!
ППС. Алексеј Зајцев… потражите на интернету читав опус, бићете одушевени, као и опус Андре Кона.
Свако добро!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Свиђа ми сеСвиђа ми се
У Wojciechоwom стилу!
Хвала, мајсторе“!
Остај здраво!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Понекад умем да будем шкрт на речима, како бејах у свом узвратном коемнтару јуче…
Извини!
Уствари, ОВО је посебан дар!!!
ХВАЛА Ти!!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Stanimire, izvini Ti, što sam uzurpirao tvoj blog svojim komentarom. Nije mi bila namera… Zapravo radi se o sledećem. U mom zadnjem postu “Bez komentara” hteo sam da najavim svoje, (nadam se privremeno) odsustvo sa blogovanja jer sam poslovno ušao u jednu jaku i tešku priču… Pretpostavljao sam da se to iz priloženog spota “Emeli Sandé – Clown “ može naslutiti…
Kako neću imati vremena da pišem postove i odgovaram na komentare, opciju “ostavite komentar” na tom postu sam isključio. Jedini blog, koji sam posle tog “zadnjeg” posta posetio je tvoj.
Tu sam pročitao “Zid”. Nisam ostavio nikakav pisani komentar, već sam priloženim video klipom SEBIĆNO hteo da objasnim svoje stanje i moj odnos prema zidovima.
Trenutno “vozim” na samoj granici izdržljivosti i mogućnosti…
Kažem ti, od svih koje pratim – posetio sam samo tvoj blog, a siguran sam da znaš i zašto.
Naravno, to ću uraditi uvek kad budem u mogućnosti…
Pozdrav! 🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ти не можеш отићи, све и да одеш!!!!! Разумеш, већ…
ПС. Ниси Ти узурпирао овај блог, својим „коментаром“ си даривао блог!
ППС.Твој последњи пост, сам, на жалост, управо тако и разумео (како си написао у коментару) и, веруј ми, да је било могућности за коментар написао бих „Вратићеш се. А, сада, само напред!“
Користим прилику да кажем то сада.
Остај здарво, добри друже!!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Što li pamtim/pamtiš… Valjda nam još svest nije prošla kroz ovu centrifugu.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
…А хоће кроз овај ЗИД!!!
И-хоће!!!
поздрав О.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Ne pamtim vece radosti I uzivanja (Nemackog naroda) od onih koje sam video tokom RUSENJA Berlinskog zida. Samo toliko. Pozdravljam vas.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Наш зид подижемо сами.
А, када у нешто улажете сопствени труд и зној, онда то чините да буде дуговечно!?!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Богу хвала, има нас који памтимо упркос и у инат свему. И не мењамо свест иако чине све да нам је промене. Са центрифугом и без ње.
И такви огреховљени (наклон за ову реч) и баш зато што смо такви и што смо свесни тога, проћићемо кроз све наметнуте зидове.,,
Поздрав.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
НЕМА ТОГ ЗИДА!!!!!!!!!!!!!!
Велики и срдачан поздрав !!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Нема тог камена којим се може зазидати сећање! Знам за један зид који су сви у пролазу љубили, који је био стуб једног лепог, царског града! Разни су зидови и није их могуће заборвити.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Да, нема ТОГ камена!!!!
Нити ће га бити.
Поздрав П.
Свиђа ми сеСвиђа ми се