Ако прећутим „Збогом“…

Станимир Трифуновић Проза Ознаке: , , , , , , , , , ,
На слици: Сцена из филма "Жртвовање", Андреја Тарковског из 1986. године; Фотографија: http://infinitetext.com

На слици: Сцена из филма „Жртвовање“, Андреја Тарковског из 1986. године;
Фотографија: http://infinitetext.com

Ако од мене чујеш „збогом“, даље продужи. И не болуј. Оно ме шапатом ослови и ја пружим корак…

Тежак…

И већ по њему, слутим, од пута се клонити не могу.

***

Ако заустим икада „збогом“, главу окрени. Далеко негде светкују демони. Ни налик…

Ни налик. То је од ветрова само урлик.

И већ по хуку том, осетим, над друмом одјек векује.

***

Ако прећутим „збогом“ када се мора, не веруј мени. На прозор закуцам и када свако престане веровати.

И већ по томе знам од мноштва коначности не може се никуда стићи.

20 thoughts on “Ако прећутим „Збогом“…”

  3. Песмом све дишем,
    Песмом сваку истину кришом пишем,
    И рат са стварношћу,
    У корену елиминишем.

    Ето, некако сте ме надахнули да Вам у стиховима кажем нешто! Прелепа поетска проза.
    Срдачан поздрав!

    Свиђа ми се

    Одговори

  6. Највише боле неизговорене речи.
    Јер ништа нисмо рекли. А требало је.
    Јер нам неко ништа није рекао. А требао је.
    Најгоре је кад остане ћутање. Тишина је урлик који показује сву даљину међу људима.

    п.с. баш у Твом стилу. Одлична!

    Свиђа ми се

    Одговори

Постави коментар