„У Русији се растаје заувек“

…ТРИ ПЕСМЕ БОРИСА РИЖИЈА

На слици: Борис Рижиј; Фотографија: miroslavdusaniclyrik.blogspot.com

На слици: Борис Рижиј; Фотографија: miroslavdusaniclyrik.blogspot.com

 

О чему ћуте камења склиска?

Зашто је на ћутање глува, тиха

Земља? Њихова ми је тежина блиска.

А што се тиче самог стиха –

У њему је увек важније ћутање

Од тога има ли риме или не.

Шта је реч? Тек очекивање

Лепореке тишине.

Стих се разликује од прозе

Не само зато што има речи мало.

Рано јутрос сам с камена сузе

Длановима топлим обрисао.

 

***

Са длана, циганко, хоћеш ли умети

Изгатати ми судбину клету?

Циганка рече: ти ћеш умрети,

Такви дуго не живе на свету.

Биће ти туђи син и женица,

Другови ће непријатељи постати.

Питаш ме шта ће те убити? Кривица.

Ал ти је ником немој дати.

Зашто сам крив? Јер си жив! –

Смешка се и гледа ме у очи.

Са пијаце трешти познати мотив

И пресијавају се небеса у ноћи.

***

Ево, ја заспивам напокон,

приљубљен оцу уз бок, још он

чита: „Излазим ја на пут…“

Сасвим сам? Тек ми је пет година.

И будим се, оца нема крај сина,

и тако је тихо и гасну одасвуд

звезде у окну, дрвећа под прозором,

као стражари, мој чувају дом.

И ничег се не бојим, страх одлази мимо,

Ипак, сасвим сам. Као песник тај.

Као мој отац. Тек ми је пет, знај.

И сви једно на друго тако личимо.

Превод, Светислав Травица

 

БОРИС РИЖИЈ

Рођен је 8. септембра 1974. г. у Чељабинску, у породици рударског инжењера. 1980. сели се са породицом у Свердловск (данашњи Јекатеринбург). Са 14 година пише и објављује стихове и постаје шампион града у боксу. Започиње студије на Рударском факултету и жени се 1991. Две године касније родио му се син, а 1997. завршава факултет. 2000. након постдипломских студија, постаје млађи научни сарадник (публиковао је 18 научних радова из области рударства и геологије). Стихове објављује у угледним часописима „Урал“, „Звезда“, „Застава“, „Арион“и по престоничким и локалним новинама и листовима.

Објављене књиге за живота и постхумно: Љубав, И све такво, На хладном ветру, Стихови,  Оправдање живота, Тип песме …

Почетком 2001. ниже само успехе. Добија награду „Незнанка“ и лауреат је награде „Северна Палмира“. О њему се говори као о звезди на небу руске поезије. 7. маја 2001. извршио је самоубиство, обесивши се о врата родитељске куће.

„…Као враћам се и под бомбама страдам.

Снег и земљу експлозија буди.

И убијен, у сиво блато падам…

А, ти ме пробуди, пробуди.“

 

Упутнице: http://www.princezaoliverafond.org.rs/vesti/vest/39

Advertisements

16 thoughts on “„У Русији се растаје заувек“

  1. Морам признати да нисам имала прилике да читам стихове овог сјајног песника, иако сам чула за њега.
    Предивни су. Хвала што си ми пружио прилику да их прочитам.
    Поздрав!

    Свиђа ми се

  2. Ima neke kobi u 27. godini života genija, zato se ne slažem sa pomenutom ‘jesenjizacijom’, Jesenjin je poživeo 40 godina i njegovo samoubistvo je pod znakom pitanja…

    Бранко Миљковић: ПЕСМА ЗА МОЈ 27. РОЂЕНДАН

    Више ми нису потребне речи, треба ми време;
    Време је да сунце каже колико је сати;
    Време је да цвет проговори, а уста занеме;
    Ко лоше живи зар може јасно запевати!

    Веровао сам у сан и у непогоду,
    У две ноћи био заљубљен ноћу,
    Док југ и север у истоме плоду
    Сазревају и цвокоћу.

    Сањајући ја сам све празнике преспаво!
    И гром је припитомљен певао у стаклу.
    Не рекох ли: ватру врати на место право,
    А пољупцу је место у паклу.

    И хлебови се под земљом школују;
    Ја бих се желео на страни зла тући;
    Па ипак, по милости историје,
    Повраћајући и ја ћу у рај ући.

    За пријатеље прогласио сам хуље,
    Заљубљен у све што пева и шкоди.
    Док ми звезде колена не нажуље.
    Молићу се побожној води.

    Liked by 3 people

    • Драги пријатељу,
      Користећи термин „ЈЕСЕЊИНИЗАЦИЈА“ желео сам да искажем своје асоцијације на мангупско-кавгаџијски поетски амбијент који је творио Борис Рижиј у својим стиховима, једанко као и С.Јесењин, на ексцентрични, а опет, милозвучни поетски пркос конвенцијалном свету, као и на начин окончања живота у раним годинама. Рижиј је самоубиство извршио у 26. ако се не варам, а С.Јесњин је (само)убијен у својој тридесетој.
      Можда јесам пренаглио употребом овог термина, али тематско-мотивски миље, општа поетска генијалност и рани одлазак учинили су своје.
      Срдачан поздрав Друже!

      Liked by 1 person

  3. Какво освежење и важно подсећање на Рижија! Једноставно верујем да писци и песници проналазе нас, пре него ми њих. Тако се и мој сусрет са његовим стваралаштво збио пред његову трагичну кончину. Велики страдалник! Био је превише свој, превише Рус, ваљда!

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s