Када напустиш собу

…ИЗ АУТОРСКЕ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ „ТИШИНЕ“

На слици: Празне собе; фотографија: http://www.stratisvogiatzis.com/projects/inner-world

На слици: Празне собе; фотографија: http://www.stratisvogiatzis.com/projects/inner-world

…У име једне кратке и добронамерне (полемичке) преписке у којој сам патетично заступао становиште да су стихови који следе једина моја поезија иза које могу уметнички стати, те да се на прсте једне руке могу избројати песме којима бих могао бити задовољан. 

                                                                                      ***

Када напустиш собу

у којој ниси била

и која је то постала када те је наслутила

и у којој је преврнута остала

твоја шољица за кафу

и жеља коју ниси смела да изустиш

јер бих је могао чути и испунити…

и од чије буке су зидови напукли

да се срца не би распукла…

 

Када напустиш ту собу

у коју ни крочила ниси

прерано углавном

а у њој те све упамтило

и у којој су ти дланови остали на мом лицу

и један завејани пожар

који ниси смела да распалиш

јер бих га својим уздасима могао разбуктати

и од чије ватре се истопила планета

да се очи не би истопиле

 

Када напустиш собу

у којој ниси гостовала

у неко време можда случајно

а сваком календару остала најдражи гост

и у којој су сви сатови стали

када си први пут трепнула

и један вулкан на хоризонту

који си са страхом посматрала

јер се у мојим очима плавио

и од чијег заласка је свет остао без боја

да би чежња остала румена

 

Када напустиш ту собу

у коју ниси слетела са Ружњег Шерементјева ни Пулкова

прекасно по правилу

или прерано

загледана у катедралу Александра Невског

у једном далеком граду

на североистоку Европе

(где мећаве горе)

где сам ти писао песме које ти нисам говорио

и ти их слушала никада их не чувши

и ја те несаницама клесао

и чекао да ти причам о бори на десном образу

да се душе не би наборале

 

Када напустиш ту собу

у којој сам остао да би се твојим могао звати

а ти отишла да би моја остала

као што су моји

Москва или Петроград

и сузе које тек треба да исплачем

јер их дугујем времену пре и после тебе

и од којих би потопио трен који се твојим крсти

 

Када напустиш собу

коју нећеш напустити

и која ће тек постати твоја

јер се туђи дом мора напустити

као празна села

и пусте цесте

И соба ће изаћи кроз врата

којих није ни било

и на која је једино тишина смела

Ако јесте…

На слици: Празне собе; фотографија: http://www.stratisvogiatzis.com/projects/inner-world

На слици: Празне собе; фотографија: http://www.stratisvogiatzis.com/projects/inner-world

Песма је на блогу објављена у фебруару 2013.

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

13 thoughts on “Када напустиш собу

  1. Sećam se jednog teksta, odavno pročitanog, mislim da je Jung u pitanju, gde se soba poistovećuje sa dušom. Mislim, gruba je reč „poistovećuje“, i nije to tako prosto opisano, (kao što ja sada komentarišem), ali nema veze, znam da mi nećeš zameriti i da ćeš me razumeti.
    A sećam se i ove tvoje pesme Stanimire.
    I ko što je već neko negde napisao, ne znam na kom blogu, možda i na tvom:
    „Tišina je najbolji komentar!“
    Posdrav druže! 🙂

    Liked by 2 people

  2. 21 comments on “Када напустиш собу”

    Wojciech
    on 16. фебруар 2013. у 11:37 said: Уреди
    13 0 Rate This
    Moj naklon Care! 🙂

    Свиђа ми се

    Одговор

    Станимир Трифуновић
    on 16. фебруар 2013. у 12:28 said: Уреди
    3 0 Rate This
    Wojciech, Wojciech…
    … Жив био!
    И, У здравље!

    Свиђа ми се

    Одговор

    Татијана
    on 16. фебруар 2013. у 16:29 said: Уреди
    9 0 Rate This
    Дивна је ова песма. Како се умом даље прати, тело више малаксава.
    Срдачан поздрав.

    Liked by you

    Одговор

    Станимир Трифуновић
    on 16. фебруар 2013. у 17:17 said: Уреди
    3 0 Rate This
    Хвала Татијана.
    ПС. Добродошли сте, као и увек!
    Остајте у Здрављу,
    срдачно,
    С.Т.

    Свиђа ми се

    Одговор

    tangolina
    on 16. фебруар 2013. у 17:24 said: Уреди
    8 0 Rate This
    Ostavlja bez daha….

    Свиђа ми се

    Одговор

    Станимир Трифуновић
    on 16. фебруар 2013. у 17:31 said: Уреди
    4 0 Rate This
    …Затечен сам, признајем.
    Хвала, Танголина.

    Свиђа ми се

    Одговор

    Plava Baklava
    on 16. фебруар 2013. у 17:27 said: Уреди
    8 0 Rate This
    Divno 🙂 . Podseća me na Matiju Bećkovića

    Свиђа ми се

    Одговор

    Станимир Трифуновић
    on 16. фебруар 2013. у 17:35 said: Уреди
    6 0 Rate This
    Архивираћу овај комплимент!
    Хвала далеком Прагу… Милене Јасенске и Франца Кафке.
    Срдачно,
    С.Т.

    Свиђа ми се

    Одговор

    Negoslava
    on 16. март 2013. у 13:39 said: Уреди
    0 0 Rate This
    Udjoh ponovo da proverim izazivaju li ove reči iste emocije, i na pola puta do mesta za komentar sretoh svoj komentar kod tebe. Pa sad, ne znam, dal ista više da kažem, ili je možda bolje da još jednom pročitam ovu divotu gore.

    Свиђа ми се

    Одговор

    Станимир Трифуновић
    on 17. март 2013. у 10:56 said: Уреди
    1 0 Rate This
    Без претеривања, молим!
    „Дивота“ је живот који нам је Бог удахнуо, ми смо само промисао.
    Хвала,Негослава.

    Свиђа ми се

    Одговор

    Lugar
    on 16. фебруар 2013. у 21:57 said: Уреди
    9 0 Rate This
    Au! Dobra…

    Свиђа ми се

    Одговор

    Станимир Трифуновић
    on 16. фебруар 2013. у 22:01 said: Уреди
    4 0 Rate This
    Поздрав Југу,
    најсрдачнији!
    …Из празне собе,
    ако уопште постоји!?

    Свиђа ми се

    Одговор

    Lugar
    on 17. фебруар 2013. у 01:36 said: Уреди
    2 0 Rate This
    Ma, „Sve će se to isprazniti“… 🙂

    Свиђа ми се

    Одговор

    Станимир Трифуновић
    on 17. фебруар 2013. у 07:43 said: Уреди
    4 0 Rate This
    Ако сам добро разумео, НЕЋЕ!
    …Уредиће Бог!
    Остај у здрављу, Лугар!

    Свиђа ми се

    Одговор

    Станимир Трифуновић
    on 17. фебруар 2013. у 22:10 said: Уреди
    0 0 Rate This
    Поштовама Гошћа,
    немаам ништа против.
    Срдачно,
    С.Т.

    Свиђа ми се

    Одговор

    duplavenera
    on 16. март 2013. у 12:10 said: Уреди
    3 0 Rate This
    Neverovatno…

    Свиђа ми се

    Одговор

    Станимир Трифуновић
    on 16. март 2013. у 12:46 said: Уреди
    0 0 Rate This
    Искрено захвалан.
    Добро дошли сте увек.

    Свиђа ми се

    Одговор

    Prolaznik
    on 3. јун 2014. у 20:29 said: Уреди
    0 0 Rate This
    Bravurozno.

    Свиђа ми се

    Одговор

    Станимир Трифуновић
    on 4. јун 2014. у 19:37 said: Уреди
    0 0 Rate This
    Хвала драги Пролазниче!
    Поздрав!

    Liked by you

    Одговор

    Peščana
    on 8. децембар 2014. у 14:33 said: Уреди
    0 0 Rate This
    Како си бриљантно испунио ту собу жељом постојања!
    Они који су срж наших живота расту у нашим просторима и када нису ту.

    Liked by you

    Одговор

    Станимир Трифуновић
    on 8. децембар 2014. у 16:33 said: Уреди
    0 0 Rate This
    Најмоја моја Песма.
    Хвала на лепим речима и срдачан поздрав!!!!!!!

    Свиђа ми се

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s