O велепросвећеној Европи, двема молитвама и једној пртини

На слици: Сцена из филма “Андреј Рубљов”, Андреја Тарковског из 1966. године;
Фотографија: http://www.novosti.rs

… И би тмина

И нека злослутна тишинa

И уска Пртина

И минух тим трагом…

Погурен под мећавом животне студени, док грабим ка Оном пропланку „стиснутих зуба и песница, јер су то моји човечански знаци страшног напора“, лобањом ми волшебно одјекују фрагменти Владикиних Молитви са језера. Тај робустни религиозни мислилац је једне давне поноћи меланхолично дошануо сопственој души: „ … докле ћеш се распињати између раја и пакла? Сабери се, и крени тамо куда су мученици праве вере ходили…“, а затим пред зору, одважно прозборио и суседу своме: „ … не ударај сувише утрвеним путем, јер многе лешине смрде око њега. Хајмо стазом уз планину, која је врлетна но која не заудара лешинама…“

…И уплаших се

И  лице умрсих сабластима

И зачух подсмех

И обневидех…

 ***

…Тамо где су све овоземаљске слободе из корпуса (псеудо)људских права само декларативне, и као такве, подигнуте на овоепохални пиједестал цивилизацијских вредности – једино метафизичка, онтолошка Слобода остаје недосегнута. И штавише, о њу се може оглушити, она може бити јавно унижена и „правоснажно“ укинута уз волшебну прећутну сагласност оних којима је лишена.

…И тамо још где се о томе не сме проговорити развија се патогени психосоцијални амбијент којим се на симболичком нивоу и сасвим у складу са сизереновим пројектованим амбицијама, исти (сизерен) замењује изабраним подређеним системом над којим се спроводи пражњење акумулиране агресивности према стандардној формули : фрустрација-регресија-агресија.

…А, када се таква Слобода и досегне, ретко моралном храброшћу подјармљеног и готово по правилу на концу аутономног, декадентног, корозивног процеса невидљивог сизерена, дубоки срам из доба најдубљег ћутања о сопственој окупираности (а тај срам неизоставно зажубори) лишава је аутентичне спознаје како се догодила и од кога стекла, лишава самопоуздања и постојаности, јер нема срама који не породи сумњу и кукавичлук. И у том часу, нека друга коњица већ улази у двор. Наравно, опет туђа.

 ***

„…А ти, велепросвећена Европо, куда си пошла? За ким?“ Ово питање које је још у прошлом веку Свети владика Лелићки резервисао за моју Отаџбину одвраћајући је од твоје заблуделости, и на које одговора нема до потоњих дана, шапућем ти тихо, на уво и сасвим васпитано. Но, какав ћеш ми одговор дати? Уосталом, коме си поверовала да можеш злоупотребити час у којем свемоћни сизерен на тло спушта праг са неба, и тада, пркосно јарити туђи гнев? Јер, видим, опет се лаћаш истих пера и оловака и колико сутра распалићеш нову ватру под старим казаном. И не верујем…

…Не верујем. Није снага љубави и истине аршинована мером замерљивости, већ мером праштања. Велепросвећена Европо моја. Ти, баш ти, што ме са некакве тобожње висине гледаш и канда и у моје име подижеш заставу. Има ли икога још под Твојим небом да те подсети на речи оних који су те стварали и у које се понекад још умеш заклети, ето на пример, водећег просветитеља свога доба, Волтера, који рече: „Мухамед је извршио највећи задатак који је човек у стању извршити на земљи. И најмање што се за њега може рећи јесте да је дошао са књигом од бога…“ Или Русоа, који каза: „Људи попут Мухамеда, које оспособљава Небо, држе све узде живота, јер управо они проводе исправан живот.“(1) Увери да имаш вољу разумети. Покажи основну пристојност, Европо!

 ***

…Хладно је. Ветар продире у кости. Погурен под мећавом животне студени, док грабим ка Оном пропланку „стиснутих зуба и песница, јер су то моји човечански знаци страшног напора“, лобањом ми волшебно одјекују фрагменти Исидориних Молитви. Ова целомудрена и богоугодна жена је стојећи у мирном куту Топчидерске црквице записала: „Али, знај, Господе, стићи ћу камо сам пошла, доћи ћу Ти! Бићу пред Тобом међу последњима, најситније самлевенима, маглено сивима, такорећи осуђена да ишчилим, али ћу Ти доћи, Боже, јер ми је пут један.“

***

… И би тмина

И нека злослутна тишинa

И уска Пртина

И минух тим трагом…

Изворник информација:

1. http://www.rijaset.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=15069:veliki-svjetski-umovi-o-muhammedu-a-s&catid=201&Itemid=458#