МОТИВАЦИОНО ТЕРАПИЈСКЕ СТРАТЕГИЈЕ, први део

На слици: Уметничка слика Андре Кона; Фотографија: http://www.woblog.fr

У текстовима који следе биће описано неколико стратегија или техника чији је заједнички именитељ помоћ клијентима који имају тенденцију да се лепе за сопствене проблеме да из тог зачараног круга изађу и усмере пажњу и енергију према трагању за решењима и ангажовању на проблемима.

Ове технике се углавном повезују са хуманистичком орјентацијом али и когнитивно-бихејвиоралним приступом, а своју примену су нашле у краткој психотерапији (brief therapy), породичној терапији (family therapy), терапији усмереној на решење (brief/solution therapy), а у последње време се интензивно користе у мотивационом интервјуу или тзв. мотивационој терапији ( motivational therapy), међутим технике су се осамосталиле тако да се могу користити и користе се независно, односно, пригодно.

Интервенције су се показале нарочито ефикасним код клијената који су преплављени проблемима, по правилу егзистенцијалним и/или депресивног тона, али и код оних који сами „праве“ много испада и проблема (делинквенти, адолесцентна криза нпр.) тако да разговор са њима никако не може да изађе из испразног и исцрпљујућег бауљања по проблемима. Ове интервенције могу да помогну да се такви клијенти покрену на размишљање, да евентуално разреше амбиваленцију и преусмере се у процесу мењања и трагања за излазима и решењима.

1. ЖЕЉЕНА СИТУАЦИЈА

„Жељена ситуација“ представља једну од најтипичнијих стратегија које се широко користе за благо усмеравање клијената према исходима и решењима, уместо да се једноставно пусте да бесконачно разглабају и бауљају по сопственим проблемима.

Техника је веома једноставна и састоји се у томе што стручњак (терапеут/саветник) у погодном тренутку вешто постављеним питањем усмерава клијента да размисли, а затим и да опише како би он волео да његов живот и животна ситуација изгледају у будућности – шта је то што он заправо очекује у будућности као резултат промене. Клијент се преусмерава од описивања наизглед безизлазне тренутне ситуације тако што се отворено позива да размисли о томе шта би желео да постигне те да ту жељену ситуацију опише у што конкретнијим и живљим сликама и тоновима.

Интервенција преусмеравања путем „жељене ситуације“ не уноси вредносне судове, нити намеће терапеутов систем вредности или животни стил, али настоји да усмери пажњу, убрза и учини извеснијим клијентово трагање за излазима и решењима.

Постављање питања може имати више различитих форми, а типични примери су:

• Како изгледа ваша жељена ситуација?
• Шта је то што ви прижељкујете да се догоди-како замишљате да би тада ваш живот изгледао?
• Шта је то што бисте ви волели уместо проблема?
• Како бисте приметили да се ствари мењају на боље?

Терапеут обично поставља не једно већ пре серију питања, стрпљиво и обазриво настојећи да клијента одлепи од фасцинираности и заслепљености текућим проблемима, односно настојећи да његову пажњу и енергију преусмери на позитивно, здраво, на „светле тачке у мраку“ које имају потенцијал да промене и унапреде стање.

На слици: Уметничка слика Андре Кона; Фотографија: http://www.liveinternet.ru

2. ЧУДО

„Чудо питање“ („The miraсle question“), које је заправо специјални случај жељене ситуације, такође води буђењу наде, унапређује мотивацију за промене и подиже ниво енергије клијента тако што помаже формулисању идеја о томе за шта се клијент има борити и живети, куда треба ићи и шта треба чинити да би се разрешили проблеми и унапредио квалитет живљења.

У суштини, „чудо питање“ представља пре серију питања него само питање. Тим помало необичним поступком клијент се позива да се фокусира на ситуацију ослобођену проблема којима је тренутно опхрван, преплављен и парализован. Од клијента се тражи да што детаљније, што живописније опише како би изгледао „дан после“, односно, како би изгледао дан и живот пошто је неким изненадним чудом клијентов проблем потпуно ишчезао.

Постоји више начина да се проблем „избрише“ и тако клијенту распрши његова главна преокупација. Уобичајено је да се у помоћ позива чудо које обавља главни задатак: елиминише проблем, остављајући клијента празних руку и стављајући га пред изазов да трага за свим оним што је занемаривао и скотомирао („тамна мрља“).

Чудо питање снажно усмерава клијента на будућност према „небу после кише“ када су сви садашњи и прошли проблеми разрешени, а живот добија дуго прижељкивану форму. У исто време ова интервенција отвара нове перспективе, тражи од клијента да разматра практично неограничен број могућности уместо да остаје заплетен у мрежи постојећих проблема.

Чудо питање се може постављати на различите начине, али је важно да буде обезбеђена пуна пажња од стране клијента као и да се питање постави у драматичној форми. Један под примера може бити:

• „Претпоставите да се овај наш састанак завршио, ви одете кући, урадите све оно што иначе радите увече и у ваше уобичајено време када постанете уморни и поспани одете у кревет да спавате. Некако усред ноћи док сте ви били у дубоком сну догоди се чудо – сви ваши проблеми су нестали! Међутим пошто се чудо догодило док сте ви спавали и пошто вам то није рекао нико ви и не знате да се чудо догодило. Када се ујутро пробудите како ћете почети да примећујете да се чудо догодило – да су сви ваши проблеми једноставно ишчезли?“

Као што се може замислити, клијент се изненада нађе у „небраном грожђу“, од њега се тражи да се „изврне као чарапа“, односно да направи драматичну промену и уместо о јаду, чемеру и несрећи покуша да размишља о светлој страни сопственог живота и започне мукотрпан процес самоизбављења. То никада и никоме није лако, зато је неопходно бити стрпљив, дати клијентима време да се преорјентишу и погодним интервенцијама им у томе помоћи.

Препоручује се следеће:

• Терапеут треба да буде ненаметљив, да говори тихо тако да клијенту да време да се са проблема преорјентише ка трагању за решењем;
• Терапеут означава почетак трагања за решењем тако што наглашава чудо као нешто неуобичајено и драматично;
• Терапеут изражава спремност да прати ритам клијента и прави чешће паузе како би дозволио клијенту да проради нова искуства и ситуацију;
• Пошто се питање односи на будућност терапеут користи формулације које наглашавају орјентацију на будућност као нпр. „Шта би било другачије?“, „Како ћете знати да се чудо догодило?“ и сл.
• Терапеут користи прилику да понови: „Чудо се догодило и сви ваши проблеми су разрешени“ како би помогао клијенту да се не враћа на проблем (који више не постоји) већ да се усмери на решење;
• Када се клијент врати на говор о проблему терапеут благо, али систематски преусмерава његову пажњу на то шта ће бити другачије пошто се чудо догодило.

Терапеут настоји да подстакне клијента да говори о „дану после“ тако што ће постављати питања која ће ширити перспективу (обухватају различите ситуације и односе) или продубљивати (прорађивати клијентова осећања, уверења или искуства) увид у благодети живота без проблема.

Наставиће се…