МОТИВАЦИОНО ТЕРАПИЈСКЕ СТРАТЕГИЈЕ, други део

На слици: Уметничка слика Андре Кона; фотографија: www.livemaster.ru

На слици: Уметничка слика Андре Кона; фотографија: http://www.livemaster.ru

Мотивационо терапијске стратегије, објаснили смо то у претходном тексту на исту тему, представљају скуп стратегија или техника чији је заједнички именитељ помоћ клијентима који имају тенденцију да се лепе за сопствене проблеме – да из тог зачараног круга изађу и усмере пажњу и енергију према трагању за решењима и ангажовању на проблемима. Тада смо описали две стратегије: 1. „Жељену ситуацију“ и 2. „Чудо питање“. У тексту који следи биће приказане следеће три стратегије: 3. „Трагање за изузецима“, 4. „Некадашњи успеси“ и 5. „Резимирање“.

  1. ТРАГАЊЕ ЗА ИЗУЗЕЦИМА

Премиса на којој се ова једноставна стратегија заснива је здраворазумско уверење да се проблеми на које се клијент жали не испољавају истим интензитетом током дужег временског интервала нити се испољавају у свим областима живота клијента. Реално је очекивати да је у ближој и даљој прошлости клијента било периода без проблема, као и да има области, ситуација, активности и односа који нису захваћени проблемима, већ више или мање осцилирају, односно да се стање повремено погоршава и побољшава. Управо таквим искуствима,ситуацијама и периодима попуштања, одсуства или побољшања се посвећује нарочита пажња како би се оснажила клијентова мотивација за промену и пронашли обрасци за разрешење  садашњих проблема.

Овде се користе једноставна питања као што су:

  • Да ли постоји време када вас ваш проблем не мучи, када не постоји?
  • Које су то ситуације у којима се ваши проблеми не примећују?
  • Када је то било?
  • Како се то онда испољавало?
  • Како вам је успевало да то изведете, да омогућите да се то догоди?
  1. НЕКАДАШЊИ УСПЕСИ

Ово је такође типична стратегија за приступ усмерен на решење проблема, а по правилу се користи онда када ствари већ крену мало набоље. Код ове стратегије клијент се усмерава на трагање за ситуацијама и условима када је, макар и привремено или делимично, био у стању да изађе на крај са проблемима или да их реши.

Подсећање на ситуације ранијих успеха има двоструку корист. Пре свега охрабрује клијента за даљи рад на промени јер ако је већ једном раније био у стању да се избори са проблемом, онда, сада када има помоћ и подршку постоје и веће шансе за промену и успех. Са друге стране, анализом тих успеха може се доћи до идентификације личних вештина и механизама који се могу користити за решавање садашњих проблема.

Питања су врло једноставна и клијенти их по правилу лако прихватају. Неке од  формулација могу бити:

  • Да ли се сећате ситуација када су ствари биле боље?
  • Да ли сте икада раније били у ситуацији да решите ваш проблем?
  • Како вам је полазило за руком да решите проблем у прошлости?
  • Да ли сте икада раније искусили ситуацију какву прижељкујете, какву желите да постигнете?
  1. РЕЗИМИРАЊЕ

Саветници и психотерапеути редовно (на почетку, током и на крају сваке сеансе) резимирају оно што клијент говори држећи се клијентових формулација, односно, настојећи да говоре клијентовим језиком. Предност је у томе што на тај начин клијент стиче снажан осећај да је пажљиво слушан и озбиљно схваћен. Резимирање им такође помаже да реорганизују своје мисли и пружа прилику да још једном промисле о свему и евентуално допуне своју причу новим важним детаљима.

Основне функције резимирању су:

  • Систематски интегрише важне идеје, преформулише их и враћа клијенту на разматрање;
  • Обезбеђује сажет, прецизан и увремењен преглед клијентове приче, што помаже реорганизацији његовог мишљења;
  • Стимулише истраживање и прораду важних аспеката мишљења и ситуације клијента;
  • Помаже клијенту да стекне утисак да терапеут има поштовање за његово гледање на ствари;
  • Помаже клијенту да реорганизује своје погледе и евентуално додатно размотри целу ситуацију;
  • Помаже клијенту да се осети слушаним, важним, схваћеним;
  • Помаже терапеуту да провери да ли је стварно добро разумео суштину клијентових стања и проблема.

После сумирања обично и нема потребе да терапеут поставља даља питања о томе, будући да клијенти већ и сами знају шта даље треба додати, појаснити или продубити.

Наставиће се…

На слици: Уметничка слика Андреа Кона; Фотографија:  http://drawasamaniac.com/

На слици: Уметничка слика Андреа Кона; Фотографија: http://drawasamaniac.com/

Advertisements

One thought on “МОТИВАЦИОНО ТЕРАПИЈСКЕ СТРАТЕГИЈЕ, други део

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s