Не могу да се сетим једне песме

На слици: „Унутрашњи свет“; Фотографија: http://www.stratisvogiatzis.com/projects/inner-world

На слици: „Унутрашњи свет“; Фотографија: http://www.stratisvogiatzis.com/projects/inner-world

Не могу да се сетим једне песме…

Са једног пута који је водио некуд, у једно место чијег се имена не могу сетити, сасвим мало место које је мирисало на борове и нар, једног давног лета, ако је то било лето…

Из црвеног стојадина којим је отац управљао а мати је стално певушила како не би задремао за воланом, не могу да се сетим једне песме…

А, можда и не смем.

Ко ће га знати од какве ме туге заборав чува.

Јер ево, снег не престаје да веје и однекуд хладан ветар дува. И као да је згасла свака луч. И на посао се мора. До оних оловних врата…

Не могу да се сетим једне песме, не вреди…

Advertisements

6 thoughts on “Не могу да се сетим једне песме

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s