Кратки трактат о онтолошком хендикепу пристојности

На слици: Јелен; Фотографија: rewalls.com

На слици: Јелен; Фотографија: rewalls.com

…“Не можете замислити каква туга и срџба обузимају душу када велику идеју, коју одавно поштујемо као светињу, дохвате невешти људи и извуку је на улицу пред глупаке какви су и сами, и наједанпут је нађете на тржници старежи, у прљавштини, наопако намештену, без пропорција, без хармоније – као играчку код неразумног детета, и не можете је више препознати…“

Ф.М. Достојевски

Не бира се на изборима (као и у животу, уосталом), политички програм, још мање одређена политичка идеја, бира се амбијент за потврђивање сопственог карактера, изабира се могућност да се оствари сопствена личност, бира се парадигма која обезбеђује валоризацију сопственог моралног принципа, какав год он био.

Бирањем се, једноставно речено, фаворизује све оно што представља лични (персонални) печат.

Исти онај који потом (из позиције већине) славодобитни појединац може „лупати“ остатку колективитета несметаним промовисањем личних вредности, ма какве оне биле.

Отуд, не треба да чуди јасна и директна коренспонденција (већинске) воље колективног националног бића и постизборног живота одређене заједнице. Тачније речено, отуд, не треба да збуњује честа постизборна предоминација хохштаплерства, муљаторства, ароганциоје и осионости, баш као што не треба да саблажњава, не ретка претежност перверзије, лицемерја и изопачности…

И, отуд напослетку, ваљда постаје јасније зашто племените идеје пристојног човека (који поштује укупност правила понашања) никада нису могле да задобију иоле дугорочнију већинску подршку.

Напросто, зато што у природној расподели појава на планети, икаква већина, а некмоли знатна, није таква (култивисана, одговорна, алтруистична, честита, савесна…), напротив, и зато што на изборима и (будућа) већина и (будућа) мањина и појединац траже, препознају и подржавају себи сличне, чиме настоје да обезбеде легитимни механизам, социјално одобрени начин и опште средство да и сами дођу до изражаја и пронађу сопствено место у амбијенту који одговара њиховом моралном коду.

Advertisements

9 thoughts on “Кратки трактат о онтолошком хендикепу пристојности

  1. to vazi i za pojedince, jednako kao i za nacionalno bice…ovde bi pasovalo samo za nijansu manje rukavica, ali to si Ti. Bilo bi ubitacnije da je ogoljenije…Upravo mi je palo na pamet…kako sam pre neko leto, na Krfu, naslutila pocetak kraja sa najboljom drugaricom u momentu kada je, jednog divnog letnjeg dana ona u glavnom gradu gledala samo naslage djubreta, posledice politicke i ekonomske krize a ja otmeni grad i divni pejzaz, more i nasmejane ljude. Slican se slicnom raduje…Ili svaka ptica…znas vec. Pozz. 🙂

    Liked by 2 people

  2. Вечерас је онај несрећни Крстић на ТВ Б92 изјавио да је ова влада постигла успех већ самим тим што је један добар део “традиционално конзервативних“ бирача у Србији “приволела“ проевропским идејама… Морам признати да се ја том врстом “традиционално конзервативних“ бирача креираних Брозовим методама заиста не бих разметао, али добро. Што каже наш народ “према свецу и тропар“…
    Заједно са њим, гошћа је била и Надежда Гаће која нам је објаснила да је добро што смо најзад схватили да нам је Косово само “камен око врата“ и да сада можемо најзад да идемо даље… Докле…? Док не схватимо да нам је Војводина камен око врата, Санџак камен око врата, итд. итд. итд…
    Морам признати, у другим народима оваквих ликова нема… Бар их нема у значајној мери…

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s