Праштајте. По злу не памтите. У срцу мржњу не носите. И не слутите да она, уствари, носи ваше срдашце. Није снага љубави и истине аршинована мером осветољубивости, већ мером праштања. Праштајте.
Дечицу немојте васпитавати строгим речима, нити куражити бруталношћу, понајмање искушавати хладноћом. Хоће ли имати икога на свету више ако се разочарају у вас? И не заборавите, колико љубави уложите толико ће вам узвратити. Не зато што ће настојати да вам се реванширају истом мером, каква год она била, већ зато што за више неће знати. И праштајте.
Немојте заборављати родитеље. Тужнијих јесени неће бити него што већ јесу. Немојте ни захваљивати ни подразумевати. Пружите нежност и бригу, то је све што је остало. Покуцајте на врата, закорачите у собу, загрлите… У фотографском раму на комодици угледаћете вашу слику… И праштајте. Родитељ може и погрешити, али не може имати злу намеру.
О Отаџбини кличите са поносом и љубављу. Отаџбина није оно што само данас јесте, већ оно што је одувек била и што остати мора. Она је више, много више од међе и граничног прелаза. Отаџбина је нежна, топла брига сељака у узораном пољу када му се поглед вине ка кишним облацима, завијорена застава на јарболима спортских борилишта и граја школских дворишта; Отаџбина је онај вечни ехо Милошевог завета у тмини кнежеве вечере, болна тишина на обалама Вида и одјек јаука јасеновачких мученика. Отаџбина је хладна ноћ на барикадама, снег који не престаје да веје. Отаџбина – све је.
Напослетку, узорите сопствену бразду, ако то до сада нисте учинили. У дужности је смештена сва наша преостала овоепохална Слобода!
Фотографије: „Унутрашњи свет“; http://www.stratisvogiatzis.com/projects/inner-world
Postoje ponekad trenuci, pa i period u životu, koji nas pokoleba u jednom takvom razmišljanju o praštanju. A zapravo, o praštanju ne treba razmišljati. Treba ga živeti.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Pravo u srce, pozdrav S.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Ne umem da komentarišem tvoje tekstove. Mogu samo da kažem BRAVO za svaku napisanu reč …
Свиђа ми сеСвиђа се 2 people
Стане, овом тексту је место на почетку читанке. Поз
Свиђа ми сеСвиђа се 5 people
Дописаћу се под Миксеров коментар. Немам шта друго да додам.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
И то сваке читанке – од првог па до краја школовања!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Zvuci kao rastanak?!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Kada krenem da čitam vesti ujutru posle par naslova, pomislim da bar pola sveta radi sve suprotno, nije lako primiti šamar pa okrenuti i drugi obraz, dosta samokontrole i sam ponekad mislim da mi vatra kulja iz usta…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
И на послетку, праштајте; јер опростити значи не бавити се злом, не памтити га и сладострасно о злу причати и препричавати.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Znaš koliko sam Te čitala. Nekada setna, nekada tužna, retko kad nasmejana, jer i ne pišeš da nekome smeh izazoveš. A sada sam se rasplakala. Možda sam samo u takvom raspoloženju, ali pre će biti da je do ovih reči.
Свиђа ми сеСвиђа се 2 people
И хтедох да оставим коментар,али опет понављам…недостојан,само ћу Ти рећи Добри Човече,Бог ти свако добро дао
Свиђа ми сеСвиђа се 2 people
Kada će neki post na one terapeutske teme? 🙂 Ono mi se baš svidelo.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Na koga si ljut, skolski?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Praštanje bezuslovno! Praštati moramo – vreme nas natera!
Pitanje je da li zaboraviti ili ne? Izvući pouku ili ne?
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Када је наше време – време „Покојника“ Бранислава Нушића, где је неваљалство сила изнад свих закона и у служби је искључиво грађанства, тада су овакви текстови и умови од посебног сјаја и потребе. И ту су да светле утамниченом народу.
Хвала ти у име свих оних који слободно мисле и дишу у Христу Господу у Којем Јесмо.
Грешна раба Божија Јелена.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Reblogged this on ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС and commented:
Поштовани посетиоци блога ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС,
Једном приликом, сада већ давног 18.04.2013. године, написао сам „ИЗВИНИ“, верујући да ће ме те речи искупити за сваку несмотреност коју бих могао учинити на блогосфери.
Оне су ме, међутим, осудиле.
Сада је време за растанак и уместо великих речи…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Divno. Ljudi ne shvataju koliko je sve prolazno, a život dragocen. Praštati i razumeti, u tome je sve…
Rastanak? Nadam se da ne napuštaš blogosferu.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Stanimire, ja ne znam u šta je ko verovao. Ja sam verovala tvojim rečima kao što verujem tvojoj tišini.
Putuje pozdrav!
T.
Свиђа ми се
Одговор
Valent
11. фебруара 2018. at 02:31
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Cane, iznova se i obradujem i zamislim nad tvojim tekstovima, hvala ti…
Свиђа ми се
Одговор
Ana
11. фебруара 2018. at 08:28
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Све речено! Текст које треба често ишчитавати!… Једино забрињава овај „коначни растанак“?
Свиђа ми се
Одговор
Peščana
11. фебруара 2018. at 21:18
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Сваки растанак је као мала смрт. Ипак, постоје сусрети и препознавања који вечно трају.
Liked by 1 person
Одговор
Огњена
11. фебруара 2018. at 21:55
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ne volim rastanke jer verujem u vecnost. Sto se tice teksta – AMIN!!!
Liked by 1 person
Одговор
Coka
15. фебруара 2018. at 18:55
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ja sam se uplašila da odlazite sa bloga Stanimire..a onda videh datume komentara..Budite ovde, svaka Vaša reč leči..
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Umesto komentara moj tekst
https://gradimozivot.wordpress.com/2017/07/02/srce-sa-oziljkom/
gradimopoeziju….by Ivana A.
26. фебруара 2018. at 21:50 | Уреди
Свиђа ми сеСвиђа ми се
0 0 Rate This
И ако се за тренутак окрену леђа, сусрет ће изнова бити лицем у лице.
Бог да благослови кораке!
Благодарим за реч и време, Станимире.
Срдачно, Јелена.
Свиђа ми се
Одговор
причалица
4. марта 2018. at 18:33 | Уреди
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Divno, divno. Ali šta je to praštanje? Tu sam zastala. kao i uvijek kod tog pojma, kod te riječi, kod onoga što ona u nekakvom konvencionalnom smislu kao znači. Još ne naiđoh na adekvatnu elaboraciju PRAŠTANJA osim što sama dođoh do zaključka da je praštanje utjeha koja ne isključuje gorčinu prije i poslije praštanja.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
P.S. Komentar se odnosi na prethodni tekst, greška.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Из једне приче_
„…– И, јесте ли опростили?
– А, може ли се тако нешто опростити?
– Може се опростити. Све – самоуверено је закључио.
– Мислите?
– Сигуран сам – наставио је хладнокрвно.
– А, ја верујем да постоје црвене линије…
– Сасвим оправдано. Постоје јер живот има неке своје токове ван наше контроле и креће се кадкада и ка оним пределима где никада нисмо желели стићи распињући нас попут сина господњег, и тада, тада баш позовемо у помоћ те линије, црвене, да би нас одржале на окупу и спречиле да се распаднемо. Јер, шта бисмо ми упротивном били без њих, олупина? Можда, можда, не противуречим, али, уистину, праштање је простор у којем је смештен читав наш живот, па и те пусте црвене линије попут мртве страже нашег свакодневног битисања, и често праштање представља прелажење преко њих да бисмо животу дали шансу да настави даље.
– И онда када смо силно повређени и када нам се чини да треба сачувати достојанство и по цену одустајања од свега осталог до себе самих?
– Тада понајвише. Велика разочарања захтевају велика праштања. Велика разочарања стварају велике и хладне празнине, оне рупе у нашим душама кроз које неповратно отиче живот, док праштање од тих рупа твори нови крвоток и живот облива новом топлином…“
Срдачан поздрав.
Хвала на посети и читању.
ПС. Претходни текст је – исти овај текст. Коментар је на правом месту,
Свиђа ми сеСвиђа ми се
На Ваш последњи текст никако не успевам да доставим коментар.
Погледајте бокс са спам, непожељним коментарима.
Можда је тамо залутао.
Поздрав!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
“ChronosFeR2” brought me here and I am happy about it because I liked what I found.
I would like to invite you to have together a cup of tea in “El zoco del escriba” so we can keep talking about whatever you want.
Un abrazo.
Alberto Mrteh (El zoco del escriba)
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Slab sam ja kritičar i ne pokušavam biti, ali znam pohvaliti ono što mi se sviđa!
Свиђа ми сеСвиђа се 2 people
Није кључ у критици, већ у доживљају и поетичкој меморији кја нас обнавља и када боли.
Срдачан поздрав шаљем.
ПС. Хвала на читању!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Nema na čemu, zadovoljstvo je moje.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Evo me opet. Jednostavno se ne mogu pomiriti s ovim tekstom. Gledaj, možda mogu, a ne želim, ali smatram da je praštanje…Samoutjeha i, usput, davanje signala onima kojima praštamo da samo tako nastave dalje. Ovo nije teorija, ovo je iskustvo.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Разумем становиште, јер, заиста није лако предузети тако велики корак.
Али, ако учиниш то ЗАИСТА, свет (пакости и увреда) ће постати мали и безначајан, а врлина тако снажна и УМИРУЈУЋА.
Ово није теорија, ово је искуство.
ПС. Радује ме ова размена мишљења (и принципа). Уверава ме да се може живети НОРМАЛНО.
Срдачан поздрав!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ja do sada nisam pročitala ljudskije i patriotskije reči od ovih. Kao da si ih sa beskrajnom pažnjom sa neba skidao.Ovo su više nego reči. Ovo je nešto kao molitva.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person