Кратки трактат о беспомоћности

На слици: Кишобран; Фотографија; http://www.forum-srbija.com/

На слици: Кишобран; Фотографија; http://www.forum-srbija.com/

Ти си нико и ништа, не усуђуј се ни да помислиш да знаш више од нас. Ти немаш никакву важност, ништа не радиш како ваља, твој посао је безначајан. Немој да нас изазиваш и моћи ћеш срећно да проживиш живот. Схватј увек озбиљно оно што ти говоримо и никада немој да исмеваш наша мишљења.“

„Захир“, Паоло Коељо.

     Током друге половине 20. века, велики број експеримената показао је да различити организми, после излагања догађајима који нису могли бити контролисани, често испољавају нарушеност понашања. Тако, на пример, док наивни пси успешно уче да избегавају електрични шок прескачући постављену препреку у експерименталној кутији, пси који су најпре примили шокове од којих нису могли ни да побегну нити да их избегну, испољили су изражен неуспех у овладавању реакцијом бекства из експерименталне кутије, другим речима, немоћно и помирљиво су настављали да подносе неугоду.  

     Иако је овај феномен код људи примећен и раније, назив “научена беспомоћност” установио је амерички психолог Мартин Селиџман радећи истраживања прво на псима, а онда и на људима. Појам означава пасивно прихватање неугодности, бола, патње… без покушаја бега и контролисања ситуације. Такво стање научене беспомоћности произлази из претходних искустава живог бића које је излагањем болној или неугодној ситуацији научило да над њом нема контролу. Та научена реакција, односно пасивно и помирљиво прихватање неподношљиве реалности, генерализује се онда и на оне ситуације у којима заправо постоји могућност бега, односно контроле. Особе са наученом беспомоћношћу лагано одустају од својих циљева ако су неколико пута доживеле неуспех у њиховом остварењу, апатичне су, немотивисане, песимистичне, и депресивне. Интензитет доживљаја научене беспомоћности зависи од тога шта особа сматра да узрокује њену беспомоћност – она сама или неки спољашњи чиниоци. Многи заробљеници у логорима, примера ради,  умирали су од беспомоћности. Они су били  уверавани да околина, тј. чувари имају потпуну моћ над њима. Према сведочењу преживелих заробљеника нацистичких логора из 2. светског рата, логораши су постајали “ходајући лешеви” у оном тренутку када су одустали од труда да утичу  на оно што им се догађа. Научена беспомочност онемогућава ново учење и прилагођавање. Када људи престану да траже начине да контролишу ситуације у којима се налазе, они престају и да их налазе. Они остају беспомоћни јер се таквима осећају, а осећај поражености се задржава и учвршћује.

      Основна поставка ове хипотезе гласи да сазнање да се исходи не могу контролисати доводи до три дефицита: мотивационог, когнитивног и емоционалног. Хипотеза је “когнитивна”, ( мисаона, сазнајна, интелектуална ) по томе што се темељи на поставци да сâма изложеност неконтролисаности није довољна да се организам осети беспомоћним; уместо тога, да би почео да испољава беспомоћност, организам се мора навести да очекује да се исходи не могу контролисати. Мотивациони дефицит се састоји у одложеном отпочињању намерних, вољних реакција и на њега се гледа као на последицу очекивања да се исход не може контролисати. Ако организам очекује да његове реакције неће утицати на добијене резултате, онда се вероватноћа покретања таквих реакција смањује. Коначно, хипотеза о наученој беспомоћности каже да је депресивни афект ( емоционални дефицит ) последица сазнања да се исходима не може управљати.

     Настављајући истраживање из овога подручја, утврђено је да научена беспомоћност може водити и горој форми – наученој безнадежности. Наученом безнадежношћу може се објаснити, на пример, депресија. Депресија ( појединачна или националана ) се, према овом становишту, приписује негативном размишљању у којем људи ( појединачно или групно ) окривљују себе за негативне догађаје у животу, виде узроке тих догадаја као трајне, те претерују у генерализацији својих ( личних или заједничких ) слабости примењујући то на многа подручја живота.

Advertisements

18 thoughts on “Кратки трактат о беспомоћности

  1. То је оно чему тежи Америка, а што је, како неко рече, суштина њене идеологије зване „позитивизам“. Међутим, то се даље објашњава на следећи начин: дозвољено ти је да уживаш у свету који смо замислили, али не и да га мењаш. Зато они улажу силне паре у наше младе да се тамо образују (као да они немају коме да плате школовање у својој земљи) јер ће им, уводећи их у „обећани свет“, без икакве присиле, на тај начин мењати свест и од слободних мислећих људи правити зависне робове. То управо сада раде са децом на Космету: финансирајући их, уче их да заволе ропство и ови им полако указују поверење и постају непријатељи свог народа. О овоме је данас причао тамошњи професор. Поздрав!

    Liked by 1 person

    • …Заправо, свако „моделовање“ личности посредством различитих облика учења, потенцијално сужава Слободу. Овде, не мислим, на оне интервенције чији исход моделовања доприноси психотерапијским променама које унапређују квалитет здравља и живота појединца.
      Хвала на посети и коментару.
      Срдачан поздрав!

      Liked by 1 person

    • … На жалост, овај, одавно већ класични експериментални дизајн и његове практичне реперкусије, у основи су озбиљних варијетета апатије. На свим нивоима, од појединца и микроплана до макросцене.
      Хвала на посети и коментару.
      Поздрав О.

      Liked by 1 person

  2. Неки дан је докторка Јована Стојковић говорила о томе да кад се човеку одузме вера, нација и породица он почиње да пада у стање депресије и очаја. На томе се ради систематски – да човек изгуби смисао живота. Од човека праве безличну масу, али не треба се заваравати: то раде веома „паметни“ људи, који се руководе интересима. Корисни идиоти се постављају у први план да би се маса додатно депримирала. Али иза њих стоје и конце повлаче – лукави.
    Докторка је специјализант на психијатрији. Причало се о западном учењу у обликовању масе, манипулацији и др.

    Свиђа ми се

  3. Sećam se eksperimenta sa dva majmuna. Oba su bila izlagana elektrošokovima. Nisu nikada znali kada će struja biti puštena, ti udari dešavali su se bez najave, iznenada. Ali dok je prvi majmun imao mogućnost da pobegne kada bi osetio udar, dakle imao je privid da ima neku moć nad svojom sudbinom, drugi je bio vezan i nije imao nikakvu mogućnost da izbegava neprijatnost i da se spasi. Rezultat: prvi je majmun postao izrazito neurotičan i histeričan, dok je drugi bio umrtvljen i depresivan.
    Slažem se s Ognjenom, odličan post, tako dobro opisauje našu situaciju. Čudi me da su mnogi ovde prepoznali Amerikance, meni je ovde u potpunosti opisano trenutno stanje duha srpske nacije. Amerikanci me neodoljivo podsećaju na prvog majmuna, dok smo mi ovaj drugi. Prošli smo sve faze i trenutno smo u poslednjoj fazi – beznadežnosti i teške depresije. Ali mislim da nije pogrešno tražiti krivca u sebi, jer pesimizam i beznađe jesu samo u našim glavama. A sebe jedino i možemo menjati.
    Izvini zbog malo dužeg komentara. Pozdrav St.

    Liked by 1 person

    • Најпре, хвала на посети и коментару.
      Не мислим да је опширан, напротив, сматрам да је врло целисходан и комплементаран тексту.
      Да, могао би се овим експерименталним дизајном описати и механизам настанка актуелног српског стања духа, а можда и наслутити и сами експериментатор.
      Но, све и да јесте тако, у праву сте када кажете да није погрешно тражити кривца у себи. Можда и у метафизичком смислу.
      Срдачан поздрав Т.

      Свиђа ми се

  4. Shvatam eksperimente i njihovu svrhu ali se pitam koja je razlika između onoga ko zna, i ko ne zna za takav eksperiment. Tu ne mislim na “zamorčiće” kao učesnike, već na obične pojedince ili jedinke. Nešto u smislu: ja imam saznanje da postoji eksperiment, a ti nemaš. U čemu je moja prednost? I šta sa tim saznanjem da radim? Sva ta proekcija na nekoga ili nešto meni liči na paravan iza koje se krije nemoćni pojedinac. Ali postoji i želja pojedinca, (doduše retkih), da “modeluju” sami sebe. Pretpostavljam da su zbog toga i najprodavanije knjige poput “Faktor uspeha” i “Put kojim se ređe ide”. Ali džaba… život nije u knjigama. I šta ostaje jedinki kada nije moguće izvršiti psihoanalazu samog sebe, (jer to je kao da razgovaraš sa likom u ogledalu). Kontam da je iskorak iz sebe, i vapaj za pomoć obraćanjem psihijatru jedini pravi korak ka sebi, ali je opet sve na jedinki i njegove samosvesti. Neko se uhvati za taj lepak i nikako da ispusti tu ruku već i dalje “profitira od bolesti” a neko skonta da mora dalje, i da ne može stalno da se drži za nešto, (pa bio to i psihijatar) – već oslonac mora da potraži u sebi. Kako god, kontam da je jedinka ta koja rešava stvar, a kao rezultat uspešnog rešenja, (hvala bogu), imamo – usmerenu sublimaciju. Sve ostalo je normalno, pa i to da u životu budemo i nesrećni i srećni.
    p.s.
    I nemoj više da nas bacaš na muke s’ ovakvim postovima – ubi se dok nisam sastavio komentar! 😉
    Pozdrav!

    Liked by 1 person

    • Е, тако ти је то када ме уведеш у „Вражју долину“ (https://wizardtransfer.wordpress.com/2015/06/20/vrazja-dolina/), на којој данас само оставих траг три започета и обрисана коментара јер не знам куда да се окренем, и којим трагом да кренем, и све канада препознам идеју и/или неки лик, па сконтам да није баш тако, а ипак би могло да буде…
      Одустао сам, признајем, касније поподне, када сам обрисао и покушај поређења са Леноновом песмом „Норвешко дрво“ у којој је на шифрован начин желео да испева своју авантуру са извесном новинарком а да да о томе ништа не дозна тадашња му драга. Твој коментар ми је, стога, добродошао да ти све то признам. Надам се, наравно, да ће одгонетка брзо бити представљена и да ће се из „Вражје долине“ отворити некаква стаза…
      А, када је реч о тексту који си прокоментарисао, односно твојој дилеми има ли поенте у свести о учешћу (вољном или невољном) у експерименту, одговор је, слажем се са тобом, увек у себи, односно, појединцу. Али он, одговор, отвара једно много значајније питање – питање Слободе, тј. моралне храбрости да се она заступа, брани и осваја.
      Жив био, Чаробњаче!

      Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s