Једночинка за сетни епилог

На слици: Предео у Русији; Фотографија: jovanajosipovic.wordpress.com

На слици: Предео у Русији; Фотографија: jovanajosipovic.wordpress.com

…У моју собу улази нечујно и немо.  Из моје самоће, без зидова и врата. Не пита где сам био тако дуго, а ја баш и не инсистирам на формалностима. И док неки древни тренуци, плавичастим опалом пресвучени, точе тишину из бокала искона она ми се подаје као незнанцу из азијских степа. Непрегледних…

Сањам те, шапуће, удахнем поноћ дубоко кроз окна глувог доба, маховину на уснама тишине да не узнемирим, и сањам.

Како ме сањаш, питам?

…Сањам те од балкона ка праскозорју, од мука према крику. Од безгласно ка страсно, кроз мећаве несаница и иглене уши починака, где те предуго није било, Мили мој. Сањам те и сном дозревам…

О, да л` досневам једно јутро у којем сваки сан копни као после сна смешног човека?

Advertisements

11 thoughts on “Једночинка за сетни епилог

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s