Kако сам бранио умирућу Европу

На слици: Европа у кризи; Фотографија: roarmag.org

На слици: „Слобода предводи народ“, Ежена Делакрое; Фотографија: roarmag.org

Већ сасвим хронична европска несувереност и њена последична егзекузивна инфериорност, увредљиво транспарентна током актуелне мигрантске кризе, огољено потврђује да у њој (Европи) не само да нема кохезивног политичког крвотока, већ, понајпре и понајвише нема заједничког вредносног ткива, те да једно изопачено хегемоно језгро деценијама већ несметано и осионо промовише неприродну хомогенизацију око некомпатибилних идеала и искључивих принципа. Отуда, не треба да збуњује општа европска импотентност, њена заглушујућа филозофска малаксалост и атрофија друштвеног активизма, нити пак треба да чуди радикализација друштвене атмосфере, драматична поларизација националних становишта и општи дезинтегративни вектор унутар њених граница. Ако из наречене тезе изузмемо статистички легитиман екстремистички потенцијал сваког система, од човека до национа, односно уколико апстрахујемо онтолошку разарајућу тенденцију људске врсте, како на индивидуалном тако и на колективном плану, сав остатак нараслог (ауто)деструктивног арсенала отпада на аутентични, оправдано и очекивано, неадекватно артикулисани бунт остатака рација савремене европске епохе. Управо на начин и у мери која одговара пројектанту.

Елем и напослетку, види ли Европа да саму себе поткопава?

Advertisements

2 thoughts on “Kако сам бранио умирућу Европу

  1. Не Станимире, Вама је јасно да не види! Европа нема очи…нема заједничког вредносног ткива, како то лепо рекосте. А без тог заједничког вредносног ткива саплиће се и тоне у бездан, узалуд безброј очију окренутих унутра, у себе.

    Liked by 1 person

  2. У време комунистичке Југославије једини који нису марили за своју нацију били су Срби, док су комунисти других наорда били итекако национално опредељени. Др Жарко Видовић је за своју биографију оставио следеће казивање: његов отац, свештеник, послао га је на школовање у Загреб, а не у Београд, рекавши му да ће једино тако остати Србин, док је Београд расадник грађанштине и несрпства. Исто ово видимо и на примеру Европе и ЕУ. Све што заговарају остаје на папиру, а испод папирологије се итекако види да то у пракси не важи и да су све земље окренуте свом национализму, а према православним земљама немају обзира. Они подржавају различитост кад је у питању будизам, хиндиузам итд, али кад је реч о Православљу за њих је оно – погрешно. То је разлог због којег руски публициста Јуриј Воробјовски каже да је стање неприродно и да, ма колико заговарали јединство и једнакост, то не може опстати. Поготово јер сам Господ прави различитости и неједнакост. Али ово је још непознатије Америци – ту не мислим на народе, већ силнике који не воле никога сем себе. А и то је упитно.
    Поздрав, Станимире.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s