Поетизирани случај из психотерапијске праксе, 2

Станимир Трифуновић Проза Ознаке: , , , , ,
На слици: Равнотежа; Фотографија: www.bodyandmind-institut.com

На слици: Равнотежа; Фотографија: http://www.bodyandmind-institut.com

     

     Ушавши у ординацију она му се нагло обисну око врата, загрли га грчевито и усплахирено зајеца: Зашто ми то радите? Зашто? Шта сам Вам скривила да ме… мучите? О, да, мучите ме стрпљиво и упорно и ја тако силно патим, а ви ни не хајете. Зашто, одговорите, због чега…? Та мени се чини да уживате посматрајући моју бол и одвећ ми је јасно – Ви сте садиста. Од оних перфидних, ћутљивих и хладних. Наслађујете се туђом патњом, тј. мојом, и могу претпоставити како на мене гледате и каквом ме држите. Тек један мали мизерни створ, ето шта сам ја у вашим очима, а знате, сасвим добро знате да ме не смете остављати тако дуго самом и да ме морате примати често, веома често, заправо. Јер, видите, ми смо се срели тек пет пута, а потребно је најмање петнаест пута, читала сам о томе на интернету. Ма шта ја Вама причам кад Ви то боље од мене знате. Уместо да ми поклањате неопходну пажњу и помажете, да ме избављате и водите напред, вама је стало да ме мучите, да ми не дате мира ни дању ни … ноћу, а знате како сам нестрпљива да Вас видим, да ми је неопходан свакодневни сусрет са Вама и да даље више не могу никако без Вас…

20 thoughts on “Поетизирани случај из психотерапијске праксе, 2”

  1. Ne znam zaista kako ovo da prokomentarišem, tačnije u koji „folder“ da smestim tekst. Ipak je ovo monolog, na daskama, sa naglašenom afektacijom. Bilo bi lepo od ovakvih tekstova napraviti igrokaz i prikazati ga negde uživo. 🙂 Zbunila me je malo muzička numera na kraju, nekako mi se ne uklapa. Sjajna ti je ova fotkica gore, crno kamenje i svet, zaista lepo.

    Свиђа ми се

    Одговори

  3. Ајмо,прецизније 🙂 Она осећа https://www.youtube.com/watch?v=f3xsf4df-6A , а доктор се ломи чим је написан већ други део приче.Значи да ли је воли као жену или је само тренутни занос ,паметна,лепа,сензитивна…Мора доктор да одлучи али мора и да пази,нежна је,крхка је..Да ли је спреман да се упусти у додире две душе…Емоције које тренутно праве пометњу,да сам лекар добро би размислила …Не бих на његовом месту ишла за тим…Боље изградити лепо пријатељство 🙂 Бојим се да је не сломи једног дана,спремна је да воли,мисли да воли али да ли је довољно ојачала и да ли је спремна и за могући крај целе приче!?

    Свиђа се 2 people

    Одговори

    • Крај, шта је то?
      Ономад написах коментар на нечији пост: Поетичка меморија је такав „тиранин“ да се са њом не сме поигравати ни најхрабрији на планети. И зато баш, све остаје у магновењу и опсени, недокучено, недомишљено, недоречено, недосањано, не… довршено.
      Крај, шта је то у ствари? Заиста?
      Поздрављам те Дејане и најављујем ексклузивно наставак догодовштина тројице пријатеља раније описаних у Писмописцу!
      Жив био!

      Свиђа се 1 person

      Одговори

  5. Одлично 🙂 Предиван наставак коментара,хихихи…Лепо што је прекинуо ,али она ех…Треба њој још животне зрелости…а,судбина др Гавриловића ,ето само је био слаб и пао али занимљиво је да после 15 година није схватио суштину пада ,занимљиво…баш све што треба рекосте о греху али и кукавичлуку ,просто ми жао тог Вашег др Гавриловића…
    п.с.Слажем се са Дејаном,није крај.
    Хвала Вам, на пријатном дружењу и наравно на интересантној причи 🙂 Волим Ваш начин на који нас водите кроз ваше приче,стихове…Једноставно али веома широко,дубоко и високо.
    Срдачан поздрав !

    Свиђа се 1 person

    Одговори

  6. Зна он ТО веома добро!
    А она, хммм…нажалост, ништа она не зна. Опсесија, погрешна пројекција, фиксација…уместо избављења наставак срљања. Најпре треба добро олизати рану и пустити је да зарасте…
    Добро је да је обуставио третман. Треба нам још пуно добрих прича 🙂

    Свиђа се 1 person

    Одговори

Постави коментар