На путу

На слици: Сцена из филма Изгнанство, Андреја Звјагинцева; Фотографија: wannabemagazine.com

             На слици: Сцена из филма Изгнанство, Андреја Звјагинцева; Фотографија:                                                                                    wannabemagazine.com

…За далеких, наивних година, сасвим разбукталог ватром младалачког нестрпљења, снажна је срџба обузимала моје срце. Често убеђен у велику неправду, веровао сам да се свако избављење из големих недаћа или какво коначно радосно свршење догађа незаслужено касно, на бледом и закопнелом трагу последње наде и измаку земаљских снага, безмало у трену када душа већ сасвим клапи. Народ би рекао, у сами последњи час.

…Не знам како и када се то догодило, тек, у неком познијем добу живота, почео сам разумевати да је сваки дамар био неопходан и свака стрепња нужна и да нема ни искушења ни узнесења која се догађају мимо јединог, правог часа.

Advertisements

23 thoughts on “На путу

  1. Ja i dalje gajim negativna osećanja prema gotovo svim pojavama i nepravdama kojih sam se grozila i kao dosta mlađa… ponekad i pobesnim, ali sama sebi se učinim detinjastom i onda razmišljam o svim onim drugim načinima kojima se „odrasli“ služe da bi izlečili svet. Mislim da idem kružnom putanjom, u potragu za starim damarima… i to mi uopšte ne smeta… naprotiv.

    Liked by 1 person

  2. „Свему има време, и сваком послу под небом има време.
    Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;“

    Лепо речено, Станимире. И Сазнање има своје време. Стрпљења треба, и вере.

    Liked by 2 people

  3. Овоземаљске временске одреднице „сувише рано“ или „незаслужено касно“ су наш субјективни, емотивно обојени доживљај истога …
    Треба веровати, ономе који нас никада издао није и неће, а створи се увек у тај прави час.
    А и то је искушење (вера да је све у Божјим рукама).
    Лепо написано.
    Поздрављам. 🙂

    Liked by 1 person

  4. „Мисли да ћеш умрети данас или сутра: тада ће из твог срца ишчезнути сва сујета.“
    Свети Игњатије Брјанчанинов

    Велики поздрав , Станимире! Божија промисао зна кад и како и у које време,само храбро 🙂

    Liked by 1 person

  5. Све у нашем животу јесте лекција, само то неки схвате раније, неки касније. Господ није створио зло, али Господ је васкрсењем уништио власт смрти и у Његовим су рукама кључеви раја и пакла. Он није творац зла, али како без Њега не бива ништа то Он управља и злим приликама али увек – на добро. Наш народ управо тако познаје Правду, с тим што ми, а благо нама ако смо овде кажњени, никад не бивамо кажњени колико заслужујемо, већ увек по милости Божијој.
    Сликом си ме вратио на предиван филм и, наравно, два пута. Сећам се да си у коментару написао да је порука филма праштање. Јесте, али нешто још и пре. Како Љубав подразумева припадност, ту је пре свега потребно разумевање, које је у филму било одсутно. Ако нема разумевања, нема љубави.
    Младост у себи носи силу на коју се ослања, а године искуство. Младост вида ране, старост се на ожиљцима кали.
    Још чух јуче да није случајно што деци желе да одузму баке и деке, јер по статистици деца управо од бака и дека уче о Богу, родољубљу, традицији и култури.
    И још бих се надовезала на твој пост и слику овом причом:
    http://www.xn--80aaadcdryd1b4amj4a7d.xn--90a3ac/%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b5/%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d0%bb%d0%b8%d1%86%d0%b0-%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b5-%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0/%d0%b4%d0%b2%d0%b5-%d1%81%d1%82%d0%b0%d0%b7%d0%b5-%d0%bf%d1%83%d1%82%d0%b0/

    Свиђа ми се

    • …Два пута… и на слици! Дакле, примећена је асоцијација.
      Да, драго ми је!
      И, још, да, за РАЗУМЕВАЊЕ као предуслов љубави и праштања.
      Хвала на посети, коментару и линку. Прича је надахњујућа и умирујућа, баш какво је и Твоје присуство на овом блогу.
      Срдачно поздрављам!

      Свиђа ми се

  6. Слика и тај део филма су изузетни! Избачени из Раја, Адам и Ева нису могли да уђу, као што је и за њих била затворена Црква. И погледај: два пута, а један. Раздељује се пут блудног сина, а кад се враћамо то је очинско чекање. Међутим, као што видимо код Светог Пророка Илије, те у Псалмима и на другим местима, све што је нечисто није могло да стоји пред Богом, падало је на колена, и није могло да уђе у Светлост Истине (Јуда није могао да изађе на Таворску гору Преображења, а и тројица апостола падоше на колена, услед недостојности). То је непобитан доказ да Господ није створио зло.
    Два пута: пут страсти и врлине. Младост и старци.
    Подстакао си ме на размишљање, Станимире, тако да је хвала Богу и Теби.
    Срдачно отпоздрављам!

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s