На слици: Млаковерност; Фотографија: http://www.iserbia.rs/
Ако је лакше постати морални богаљ него учинити морални подвиг онда не треба ни да чуди ни да брине окупираност посусталог разума изопаченим и учмалим духовним млаковерством. То је она хедонистичко – мазохистичка вредносна атмосфера у којој нема ватреног сукоба идеја, и штавише, у којој нема ни ватре, а још мање самих идеја и у којој је једини апсурд одсуство икаквог апсурда. У њој солидарност није сведена на саосећање већ на конформизам, а клицање животу није инспирисано љубављу већ страшћу. Заправо, може ли ико бити „црв“, тамо где су сви – „црви“?
ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС 
Има ли некога тамо?
Рекла бих, понекад страх учини људе малима, и немима…али, црвима…Не, не. А да је генетски код (од оних предака славних, јунака силних), није ни то.
Ваздух?
Вода?
Не…
Непојамник.
No pasaran. Ипак.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
То о „црвима“ понукано Ничеовом мишљу: „Ко пристане да буде црв, не треба да се љути када га газе.“
ПС. А, о генетском коду, писао сам подоста. Можда чак и превише. Таман толико да постанем неучтив, и можда, чак, досадан на блогосфери.
Поздрав Комшилуку!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
I ti si počeo da se nerviraš … seti se prstena … “ i to će proći“ … pozdrav
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Добар ти је овај коментар…
Потпуно ме је разоружао. Да негирам – не бих говорио истину. Да потврдим – истина се не би сложила са мном.
У ствари, више од свега верујем у ону о човеку – тајни и Србији – тајни!
Жив био Другар!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Kakav psihološki osvrt na današnjicu ili sam ga samo ja tako doživeo!
Ostaj zdravo prijatelju!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
…Из личног угла.
Иначе, не препоручујем саосећајност у овом случају.
Поздрав Дејане!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Таштина, таштина! Све је појела таштина; та подмукла духовно-душевна болест уживања у самокрађи…
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Огњена, својом констатацијом постављаш веома крупно питање: Да ли таштина претходи самопонижењу, или је самопонижење краљевски пут у таштину?
Морални пад, дакако, није могућ без таштине…
Срдачан поздрав шаљем!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Таква разматрања су увек добродошла, јер ми се чини да продубљују наш увид и осведочују нас у познању. Али, чињеница је да међу страстима (посебно духовно-душевним посрнућима) нема реда и поретка. Ту влада читава збрка; a таштина и гордост се у принципу пројављују двојако – у неким ситуацијама претходе, у неким происходе, а неретко и претходе и происходе.
Велики поздрав, С!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Polako i sistematski ta učmalost uvodi nas u sindrom „kuvane žabe“. Nisam optimista kao Branislav da će i to proći, naprotiv, voda je počela da ključa. E sad, da le će nekoj žabi sinuti ideja „da iskoči“ pitanje je. Nisam optimista.
Свиђа ми сеСвиђа се 3 people
…“Знате већ о чему,
жабе бригу воде,
хоће ли се скоро
одселити роде.
Нема нама хладне воде, нити искакања из лонца, док је кљун госпа роде изнад поклопца.
Остај здраво 4 пута!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
U mutnim vodama, očima i vremenima nikad se nije moglo normalno plivati, videti dubinu i suštinu niti niti živeti.
Najgora je močvara, iz nje se ne može izaći, a bistrom, protočnom, vodom ne može postati.
Pozdrav Stanimire, odličan tekst! 🙂
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
…Сви у планине. На кладенце и међу бистре воде.
Хвала Анета на лепим речима.
Срдачан поздрав!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Нисам оптимиста ни ја. Заправо сам јако уморна и тужна јер је све више злобе и ружних речи око мене. Људима је можда лакше да постану морални богаљи. Иду линијом мањег отпора. Али, ја не пристајем да играм у таквом њиховом филму..и можда зато сметам.
Одлично је написано и тера на размишљање, браво Станимире 🙂
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Све док је наш живот усклђен са божијом промисли, сметаће свему (свакоме) деструктивном, охолом и хладном. Не оптерећуј се тиме.
„Када човек постави Бога на прво место, све остало је онда на правом месту.“
ПС. Хвала на лепим речима.
Свако добро!
Свиђа ми сеСвиђа се 4 people
Одлично,кратко и јасно! Има нешто што се зове Бог,е све док верујем у Њега не бринем…Нема нервирања,нема туге,ни апатије него главу према светлу и Божијој промисли! Просто смо заборавили чија је душа,срце,тело…Бог је љубав,Он зна зашто се све дешава и како се дешава,није ништа случајно…Зато научите да смо срећни јер смо рођени као Православци и све ће Бог уредити и никада не заборавити чији смо потомци…мени је тих црва жао…
Поздрав,Станимире!Свако добро од Бога Вам желим!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Громка, прегласна тишина је притиснула целокупно човечанство.
Са болном сетом и носталгијом се сећам времна када је солидарност још нешто вредела, а аутономна индивидуалност пркосила хегемоној, корпоративној свести националних политичких елита и глобалистичким покличима. Ленон, Дилан, Гелдоф… све је имало некаквог смисла и будило наду. Неки су и животом платили… Данас, међутим, нема критичке свести, нема гласа, нема ничега. Последње чега се сећам јесте:
Невена, хвала на лепом коментару!
ПС. „Када човек постави Бога на прво место, све остало је онда на правом месту.“
Свако добро!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Можда је ово период покајања…морамо искрено да се покајемо…Извињавам се људима који нису посвећени Богу,и ја сам на почетку мог духовног путовања али знам да искрена вера у Бога враћа у живот…морамо свако од себе да крене и корак по корак…молитва,пост,покајање…тек тада ћемо схватити колика је љубав Божија и срести много људи попут нас…“само веруј,не бој се!“
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Ваши коментари су благородни…
Хвала неизмерно!
ПС. Одгледао са одушевљењем!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ух… Текст који тера на размишљање… Мени враћа наду, јер све док верујемо у Господа и Њему предајемо живот свој, земаљски проблеми нас не дотичу. Потребно је само научити гледати у Господа и у небо! Ја тек сам на почетку пута…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
На том Путу, свако је само на почетку, ма колико одмакао.
Хвала на посети.
Поздрав СуЗо!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ništa ne prethodi taštini. Taština je naprosto – taština.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Психилошка наука би исцрпла комплекс ниже вредности, осећај неостварености, инфантилне аспекте емоционалности, инфантину егоцентричност… и ко зна шта још, из корена таштине. Претпостављам.
Али, ова идеја (Твоја) оставља таштину небрањеном, неподпомогнутом, на брисаном простору. И лакше је таквом разоружати.
Поздрав Тања!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Већ који пут нам долазе у кућу појединци који, наиме, нису задовољни партијама на власти, па оснивају своју нову, и, наравно, потребни су им регрути. Међутим, све и један овако замишља ту нову партију: идеш на састанке,.мало поседиш и примаш плату из државне касе! То је све! По чему ови то виде, дакле, да они у власти не ваљају, кад имају сви потпуно исти резон и то онај из Маратонаца:
Шта рећи а не осетити стид и бол.
Поздрав, Станимире.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Никада нисам разумео зашто је тзв.поетика Душана Ковачевића интерпретирана као врхунска уметност. Опскурни ликови, преварантско-шићарџијски послови, вредносна маргина, а врлине – ниодкуда.
Нека ово буде мој осврт на Твој коментар, Јелена.
Срдачно поздрављам!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Мислим да је постало више него јасно оног трена кад је подржао вајног председника САНУ у његовој изјави.
Ја сам сасвим сагласна са тобом и ово не сматрам никаквом уметношћу. Али је то образац „некрштене деце крштених комуниста“, како их је назвао митрополит Амфилохије.
Дело је човеково огледало.
Свиђа ми сеСвиђа ми се