Жуте дуње

Станимир Трифуновић Проза Ознаке: , , , , , , , , ,
На слици: Сцена из филма „Жртвовање“, Андреја Тарковског из 1986. године; Фотографија: http://infinitetext.com

На слици: Сцена из филма „Жртвовање“, Андреја Тарковског из 1986. године;
Фотографија: http://infinitetext.com

Понекад немаш вољу да разумеш себе, а понекад још ни храбрости да са собом поразговараш поштено. Верујеш да си премного пута превалио, предалеко отишао и да је касно да ишта покушаш у годинама које су притисле отежало срце. Задубљен у своје горчине, зуриш из кревета у позну зимску ноћ и пратиш кроз тмину путању дима цигарете који дуго испусташ из носа.

А онда, невољно, обасјано неонском светлошћу рекламе са суседног солитера, приметиш бисерје зноја на њеној надусници и болну врелину белог бедра које се сручило на твоје измучено тело.

И док студен урања дубоко у кости…

„Одавно ми ниси написао песму“, каже, прелазећи прстима преко мојих груди…

Ћутим…

…и размишљам, боже, како је слатка била рупица на њеном образу…

…Некада.

36 thoughts on “Жуте дуње”

  3. *
    Одавно избегавам правдања, па чак и она сама себи. 😀
    **
    Због тајности погледа сећања не умиру ни у сну …
    ***
    Леп текст.
    (Можда је добро понекад избегавати чак и себе?)
    Поздрав Станимире! :))

    Свиђа се 1 person

    Одговори

    • Хвала Дејане.
      У ствари, био је ово покушај Облогованизације и Wojciech-изације поста. Интимна лепршавост и болна поетика живота у својој пуној ефемерности – оно што чините (или сте чинили) тако добро пишући на блогосфери.
      Остај здраво, Другар!

      Свиђа се 2 people

      Одговори

Постави коментар