Натраг, где је то уствари?

 

На слици: Сцена из филма: Повратак, Андреја Звјагинцева из 2003.   Фотографија: http://www.tvorac-grada.com

    На слици: Сцена из филма: Повратак, Андреја Звјагинцева из 2003.
                      Фотографија: http://www.tvorac-grada.com

 

Настрана толеранција и нормативни протекционизам појединих овоепохалних девијација и изопачености одавно су већ фрустрирајући за рационалан ум, али у последње време, постају перверзни и опасни по живот.

***

Јесмо ми колонија и туђе чизме и туђих вредности, али понајпре и понајвише сопственог млаковерства.

***

Не знам зашто, прећутао сам лањски боравак у завичају свога оца, на Ђурђевдан, 18 км. узводно Бистрицом од Призрена. Отац, и нас двојица синова, бејасмо колачари у порти сеоске цркве где се окуписмо из свих крајева Србије… Неколико непосредне и питоме деце муслиманске вероисповести, све време је радосно и љубопитљиво стајало уз ограду порте и пред дверима цркве Св. Ђорђа, из 17. века, у којој је и блаженопочивши нам патријарх Павле више пута богослужио… По завршеном обреду даривасмо чељад, пописмо по коју, поћутасмо, а затим обиђосмо пустош, рушевине и мук.

Потом кренусмо натраг…

Advertisements

22 thoughts on “Натраг, где је то уствари?

  1. Sićušni svet ljudskog uma, možebitno, je kolonija sopstvenih zabluda, ako je zatvoren ili „tuđih“ ideja ako je otvoren, jer um je po svojoj prirodi mesto za nastanjivanje novih informacija, ali sigurno je istovremeno i izvor i pojilište sopstvenog nadahnuća …
    Zato osvešten čovek ne živi ni prošlot niti budućnost jer njih ili više ili još nema, on živi ovde i sada, misli razvučenih do beskonačnosti, izdignut iznad svih životnin nedaća i bura, a da se nogama nije odvojio od tla, usmeren ka stvaralaštvu koje je veće od prolaznosti, dublja od sreće i značajnija od života(renja). Uspravan i Velik.

    Свиђа ми се

    • Ја не смем да се усудим ни да помислим, и себи дам за право, да тумачим религију, али рекао бих да у горњем цитату недостаје одговарајући однос према прошлости. Наиме, „дар горњег звања Божијег“ којем ваља „трчати“, осим што је увек „напред“ (будућност), неизоставно је свеприсутан у свим димензијама и свим координатама живота и то на начин који подразумева живот само и уколико све димензије активно постојке у сваком тренутку. Дакле, и напред и натраг. И прошлост и будућност. Моје, пак, „натраг“, је дилема која се односи на разумевање појма отаџбине и питања да ли је место живљења, прави еквивалент завичају својих предака (са специфичностима које подразумева Космет).
      Поздрав срдачан, Јелена.

      Свиђа ми се

  2. Напред није будућност него вечност које је део наше сада. То наше сада мора бити боље од сваке прошлости где смо Космет изгубили. Другим речима морамо се удостојавати до удостојености. Не видим да цитат остаје недоречен у погледу поста. Напротив.
    Такво је моје разумевање, Станимире.

    Liked by 1 person

    • Сада ми је доста јасније, признајем.
      Надам се да наше „сада мора бити боље од сваке прошлости где смо Космет изгубили“, подразумева Космет ПРОНАЂЕНИМ, ПОВРАЋЕНИМ, НАШИМ и, заправо, НИКАДИЗГУБЉЕНИМ.
      Срдачан поздрав, Јелена!

      Свиђа ми се

      • Препознала сам тај део одмах. Преплавила ме је она јачине емоције коју сам имала тих дана, а коју је додатно оснажио овај Твој коментар написан онда.
        Једном ћу Ти рећи како је, заправо, прошло то моје путовање у колевку наше Отаџбине и зашто сам га поделила са свима…
        Поздрав, Пријатељу.

        Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s