Прича о телевизору

На слици: Тумарање; Фотографија: http://www.vice.com

Када је у оцвату брачне љубави, у стан унео последњу верзију Филипсовог телевизора, спустила је своје, на његове усне, и дуго га љубила… Недуго потом, сестри у завичају даривала је стари…

Два лета касније, долетела је са „Шарла де Гола“ у њен дом први пут након раставе…

„Проклети бедник, није имао разумевања за мене. Од посла није дизао главу… Не, то није имало никакву перспективу…А, и мати му је навраћала повремено“ – оправдавала је сестри своју одлуку дубоко иза поноћи…

Уморна од пута, исцрпљена од одбрана, који минут доцније лежала је у распремљеној постељи. Безнадежно далеко од сна зурила је кроз праскозорну тмину, и отуд негде, из дна собе, из нечег давно замуклог и заветованог, учинило јој се да је посматра читав њен живот, сва лепота једноставне среће, прва мучнина, дечији осмеси, врући хлеб на столу, његове вредне руке…

…Загледана у екран, на мах, она осети грч у стомаку, студен јој проструја кроз кости и обузе је несвестица. Она снажно згужва чаршав у песницу и прегризе усне…