Кратки трактат о добру и(ли) злу

На слици: Сцена из филма "Иваново детињство" Андреја Тарковског из 1962.

На слици: Сцена из филма „Иваново детињство“ Андреја Тарковског из 1962;

Према општем, и нажалост, наивном уверењу, велико добро (племенитост, милосрђе, жртвовање, богоугодност …) може својом снагом надвладати, или макар неутралисати свако зло. У основи ове идеје обитава претпоставка да је потребно и довољно да постоји решеност добра да делује те да ће тиме зло бити савладано. Ствари, међутим, нису тако једноставне и линеарне. Однос добра и зла, наиме, није комплементаран већ еквивалентан, а положај ових суштастава не карактерише доминација једног над другим, већ њихова равноправност.

Другим речима, велико добро не може трајно да надвлада било какво зло (привремена преимућства су историјски тривијална и безначајна), напротив, велико добро генерише велико зло, као и обратно. Велико зло није у стању да на дуже стазе надјача добро, штавише, сва је прилика и неминовност да ће инспирисати рађање великог добра које ће остварити равнотежу снага.

Једноставно речено, са порастом добра расте и зло, са узмицањем зла, јењава и добро.

Напослетку, зар нису највећи морални подвизи, како појединачни, тако и колективни, плод најдубљих посрнућа, и нису ли најстрашнији падови следили највиша узнесења?

Можда у овој тези обитава некаква нада.

Последња?

Ко то зна?

Advertisements

12 thoughts on “Кратки трактат о добру и(ли) злу

  1. Од када је света имамо присутно и добро и зло…вечита борба….али најпогубније за зло је не узвраћати злом,доказано -стрпљен спашен…

    Свиђа ми се

    • Мислим да Ваш коментар не противуречи теми написаног. Штавише. И заправо, да будем прецизнији, мотив за текст је потекао много више из колективистичке перспективе, него из појединачне. Да не кажем, историјско-цивилизацијске, звучаће пренаглашено и преамбициозн.
      Поздрав, Невена!

      Свиђа ми се

  2. Значи ли то Станимире да је и нада уствари тежња за одржавањем равнотеже између добра и зла? Код доброг човека се јавља онда када лоше надвлада добро, а код злог кад му добро помрси конце (опет равнотежа!).

    Liked by 1 person

    • Иако су појмови добра и зла јасни и недвосмислени, а зло је реалност, дакле, не, привид, неке тежње ка добру, односно, злу, можда бивају покренуте инстиктивно, што ће рећи, да остварују адаптивну функцију (равнотежу). Овим не кажем да је зло прихватљиво, напротив, само настојим да докучим механизам генерисања и интеракције ова два суштаства.
      Поздрављам З!

      Liked by 1 person

  3. Sve prolazi, osim dobra koje smo činili, kaže francuska poslovica.
    Zato se dobra drže oni koji nastanjuju večnost. 🙂
    PS
    Dobro i zlo se smenjuju otkad je sveta i veka, bilo i biće, samo tu koliko ne treba gubiti nadu, ne treba imati ni velika očekivanja. Život ionako teče svojim tokom, ne pitajući nas …
    Pozdrav Stanimire!

    Свиђа ми се

  4. Istina je negde tamo…
    Postoji samo činjenica postojanja dobra i zla. Nada nije ništa drugo nego verovanje da će dobro nadjačati zlo, ili ako je sada dobro da će tako i ostati, to jest ako je loše da će biti bolje… Kratkoročno dobro može nadvladati zlo, (i obrnuto), ali na duže staze razultat je fifti – fifti. Isto kao kad bacamo pismo – glava.
    Postoji noć i postoji dan, život i smrt, hoću i neću, akcija i reakcija, žena i muškarac, vernik i ateista… Neko osporava postojanje boga, a neko u njega veruje, ali činjenica koju niko ne može da ospori je postojanje vere, a na jedinki je da li će biti vernik ili ne.
    Svet je bipolaran, pa i život sam. Priroda je sve ono što nas okružuje i kao takvu delimo je na živu i neživu. Može li neko da promeni to jedinstvo suprotnosti, tu bipolarnost sveta i prirode?
    Čovek je istovremeno i socijalno i egocentrično biće, (u smislu dok postojim ja postoji i svet). Neko će reći da imamo izbor jer možemo da biramo između života i smrti, dobra i zla… OK može. Zato neko izvrši samoubistvo, a neko odluči da živi. Neko ceo živit čini dobro a ceo život pati, a neko ko čini zlo uživa svu blagodet zemaljskog sveta. Život je nekome pakao a nekome raj. Koju nadu čovek može imati kad mu je nož ispod grla? Jedina oslobađajuća činjenica “za učinjeno zlo” pred svim “zemaljskim sudovima” je u trenutku samoodbrane, kada je pitanje života ili smrti, kada nema predumišljaja, kad nema drugog izbora, kad čoveka vodi nagon za opstankom.

    Citat:

    “Nagon ljidi i životinja nacrtao je te puteve a nužda ih ugazila.

    I tako ću do kraja života, neviđeno i potajno, ipak preći suđenu dužinu višegradske staze. A tada će se sa koncem života prekinuti i ona. I izgubiće se tamo gde završavaju sve staze, gde nestaje puteva i bespuća, gde nema više hoda ni napora, gde će se svi zemaljski drumovi smrsiti u besmisleno klupko i sagoreti, kao iskra spasenja, u našim očima koje se i same gase, jer su nas dovele do cilja i istine.”
    (Ivo Andrić – Staze)

    Istina je negde tamo… 😉
    Pozdrav!

    Liked by 3 people

  5. Smatram da je najvažnija čovekova borba, borba sa sobom ili preciznije borba sa zlom u sebi. Ne postoji samo dobar niti samo zao čovek. Sve što se dešava spolja je manifestacija iz onoga što dolazi iznutra. Mislim da je to pitanje naročito važno za kolektivno nesvesno. Pitanje je ko je na šta usredsređen, jer u čemu je usredsređenost tu je i rast, kakav god on bio. Nije nama loše što ne znamo šta je dobro, nego što ne znamo šta činimo.

    Liked by 1 person

    • …Помињањем (колективног) несвесног,посредно сте се дотакли односа Ероса и Танатоса. Можда ова парабола одговара односу Добра и зла, или барем представља најбољу апроксимацију истом, и са те тачке гледишта, Ваш коментар је сасвим оправдан и смислен. Борба са злом у себи је, ништа друго, до борба против сопствених деструктивних арсенала, и у крајњем случају,пртив смрти. Али, са друге стране, Добро се не може свести само на отпор и борбу против зла. Оно мора представљати виши поредак.
      Срдачано поздрављам!

      Liked by 1 person

    • …Тешко неко време…
      Али се потпуно слажем да посвећеност добру и пртепуштање чистоти срца јесте претпоставка вишег поретка, као и да је за кретање на тај пут неопходно бдети над собом и мотрити над сопственим дамарима као војник на стражи.
      Поздрављам Тања!

      Liked by 2 people

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s