Фрагменти 20

На слици: Слобода; Фотографија: https://kasiakaczynska.com

На слици: Слобода; Фотографија: https://kasiakaczynska.com

„…Да, сасвим тачно др Гавриловићу, надахнуто прихвати реплику др Димитријевић – сасвим исправно закључујете. Строго, смело, и може бити поједностављено тумачим људске мотиве, али… пошто већ заблисташе оштрице наших полемичких сабљи,  реците ми поштено, када сте последњи пут били сведок каквог узвишеног поступка, познајете ли особу која безгласно и скрушено истрајава у тој врсти императива? Најзад, када сте лично учинили какво племенито дело, ето на пример, уделили милостињу, или, да додатно сведем питање, да ли сте некада замолили ваше познанике да вам у ординацију не улазе прекоредно? Јесте ли уопште на то икада помислили? Али то су још увек сасвим мале ствари које се тичу основног поретка, ситног свакодневног живота чија се иритирајућа збиља још може поднети каквим оправдањем и које још може заобићи иоле виспрени појединац, али шта ћемо са оним крупним појмовима које сте сами управо наговестили? Имате ли храбрости да о њима проговорите?

– На пример, о чему? – затечено упита др Гавриловић.

– О правди, драги мој колега, о Слободи. О оним категоријама које смо сметнули са ума и престали да вреднујемо тако лагодно и тако редовно испијајући еспресо са млеком и листајући друштвене мреже на својим препаметним телефонима. Но, реците, јесте ли задрхтали  на помисао о побуни каква је свету неопходна, о скидању тешких окова којима је опседнута слобода човекова, је ли вас несаница грозницом допратила до чудесних одлука које мењају живот, да ли сте уопште и напослетку зажудели за грандиозном променом и драматичним обртом којим се напушта овоехопални вредносни нихилизам чијим сужњем одавно већ јесмо? Да ли вас је, поштовани мој, икада још, након далеких студентских дана, окупирала ватра за коју нисте марили хоће ли од вас начинити пепео и дим? И, шта је на концу човек који је устукнуо, човек који је одустао? Ништа. Нула. Паразит. Па макар и сто пута милосрдно одговорио на увреду. Ето…

Advertisements

25 thoughts on “Фрагменти 20

  1. Но, реците, јесте ли задрхтали на помисао о побуни каква је свету неопходна…(или, још боље)…Да ли вас је, поштовани мој, икада још, након далеких студентских дана, окупирала ватра за коју нисте марили хоће ли од вас начинити пепео и дим?

    Свиђа ми се

  2. „И, шта је на концу човек који је устукнуо, човек који је одустао? Ништа. Нула. Паразит. Па макар и сто пута милосрдно одговорио на увреду.“
    – др Димитријевићу, немојте да ме вређате, знам да сте на мене милсили, да сам одустао. Не, ја прво треба да научим да дајем милостињу и да ми при том не буде жао што сам дао превише. Прво да скупим храбрости да узвратим на увреду, макар шаком. А касније, ако Бог да, да научим културно да му одговорим без љутње, па и да се помолим за њега. Е тада, ако ви и даље будете имали жељу да се борите за истину, позови ме.

    Свиђа ми се

    • Извините, вероватно је мало нејасан мој претходни коментар. Хтео сам да то изгледа као наставак текста, као убацује се треће лице које брани оне што „милосрдно одговорају на увреду“, значи ништа лично. У ствари сам хтео рећи да ја не бих све њих назвао нулама, паразитима. Човек може да се бори са својим страстима, уместо да се бори за велике идеје. По мом мишљењу та борба није ништа мања. Друго, ако се човек није разабрао сам са собом, лак је плен харизматичних вођа у борби за „истину и правду“, тј. пушчано месо или потребна маса. Тако некако. Свако добро желим.

      Свиђа ми се

  3. Nisu pitanja toliko teška koliko je nezgodno diskutovati pisanjem, zbog njihove složenosti.
    Ukratko, jedno je pitanje ličnih životnih principa koje čovek zaista ne sme da pogazi, a drugo je borba za oblikovanje spoljašnjeg sveta. E, te vatre, uslovno rečeno revolucije, mogu više sagoreti unutrašnjim žarom nego otvorenim plamenom …a čovek je biće istančane socijalne inteligencije, tako da ja ne bih olako sudila ni o kome …
    Meni se više nameće misao da ova pitanja više nema ko da postavlja?!!

    Inače dijalog ova dva doktora po stilu pisanja, po udisajima i ritmu, mene podseća na Balzakove romane, samo što je on davao odgovore i objašnjenja postupaka svojih junaka ..
    Pozdrav Stanimire!

    Liked by 1 person

  4. Sjajno, podsetilo me je na ruske pisce po mnogo čemu. Posebno sam dirnuta jer sam i sama svedok i žrtva nepostojanja pravde tj okretanja glave čak i od strane nadležnih institucija i pojedinaca, te se tek onda ne može očekivati da će neko zarad žara ka pravdi i činjenju dobrog i ispravnog odreagovati. Da li smo mediokriteti, ili naprosto preplašeni posledica ako se malo izdignemo iznad prinudne uravnilovke? Ili nam je okretanje glave od onoga što nije naša briga i puštanje niz vodu u genima?

    Pozdrav Stanimire.

    Liked by 1 person

  5. Много је пукотина у овом нашем свету, а правде на земљи нема. Истина је, пак, превише драгоцена…
    Права уметност увек подстиче на размишљање и преиспитивање… зато, хвала на овом дијалогу!
    Велики поздрав!

    Liked by 1 person

  6. Препричавам, у немогућности да нађем извор: Када је патријарх Павле кренуо једном приликом у цркву на Косову, на путу је наишао на шифтарског војника, који га је препознао и притом ошамарио уз вређање и питање: Куда си ти то пошао? На то му је патријарх смирено, без страха, одговорио: У цркву, ако ми ви дозволите. Овај одговор је очигледно дирнуо неки кутак душе непријатељски расположене, те је патријарх најпосле пуштен да прође.
    Запричала ме твоја прича па се овако надовезах.
    Поздрав, Станимире!

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s