Не бих ово рекао…

На слици: Излазак сунца; Фотографија: Nadlanu.com

На слици: Излазак сунца; Фотографија: Nadlanu.com

 

Ако је мера националног космополитизма удворички антинационални опортунизам и ако је критеријум вредносног универзализма багателизација историјске посебности, онда, не само да друштво негује перверзне амбиције, већ чини то унутар затвореног културолошког  и политичког система у којем свако супротстављање дотичној парадигми постаје подвиг. Најчешће, појединачни. Зато је у Србији још увек лепо запевати о Слободи.

***

Није победа Доналда Трампа  на прохујалим председничким изборима у Америци никакво, тобожње, изненађење, како нам се то жели представити. Ни случајно. Демократска друштва, каквим Америка слови, строго су контролисани системи, утолико више, уколико је демократија декларативно заступљенија. Елем, велики је то пројекат, мотивисан прагматичном, у последњим деценијама, сасвим извесно, ретком, сувислом и рационалном одлуком америчких невидљивих структура. У часу стрмоглавог урушавања највећег броја спољнополитичких пројеката америчке администрације и продубљеног неповерења америчког народа у опрваданост и целисходност политике заштите америчких националних интереса далеко од националних граница, у часу када би свако даље експанзионистичко пенетрирање могло изазвати озбиљне реакције већ усплахиреног и подељеног унутрашњег мнења, најбезболније и најмање делегитимишуће признање краха империјалних амбиција, било је промовисање председничког кандидата са другачијим погледом на улогу САД у савременој епохи, примереној њеној актуелној геополитичкој снази.  Дакле, отворено суочавање са слабљењем властитих позиција и капитулација пред нарастајућом поларизацијом моћи у свету, елегантно су персонификовани афирмацијом предесдничког кандидата који је пројектован као једино (привремено) преостало излазно решење из интернационалног глиба у који је држава запала. Јер, замислите само да је одлазећа администрација морала обзнанити домаћој публици своју немоћ на фронтовима које је отворила диљем планете, а следећа, са истих фронтова морала кренути натраг у домовину, пре него је отуд прогнају побуђени светови. Овако међутим, повлачење  из нагомиланих недаћа кроз прокламована начела новоизабраног председника, представља напобитну вољу народа, и томе се не може ништа замерити. Демокртаски, зар не?

***

„…О, не, драги моји, за мене се не може рећи да живим. Ја сам одавно мртав. Јер она најтежа смрт, која се догоди пре него срце престане да куца, она грозна и неповратна психолошка смрт отпочне свој поход у часу када особа у свом одбрамбеном рефлексу скучи амплитуду живота до саме емоционалне ентропије. Тада се заиста више ништа не може догодити и сасвим огољено и усамљено Ја, остаје да штрчи као калдера давно угашеног вулкана.

А, то је, сложићете се, суморан призор…“ 

                                                                             Одломак из приче  Писмописац

Advertisements

15 thoughts on “Не бих ово рекао…

  1. Kao prvo da ti poželim svako dobro i svu sreću u ovoj godini i predstojećim praznicima.
    A što se gore napisanog tiče, bez obzira da li je slika lokalna, opšta, ili pojedinačna, ovaj triptih o slobodi na kraju čini jednu celinu. Paket 3 u 1. Kao id, superego, i ego. I svako ko teži harmoniji mora pronaći ravnotežu između ta tri elementa. Tu je težište slobode. Teško je, ali nije nemoguće. Ja svoj kavez sa sobom nosim. Možda je prizor sumoran, ali ja još uvek pevam o slobodi. 🙂
    Živ bio druže!

    Liked by 3 people

  2. Ufff vidi … ako je pobeda Trampa ustvari pobeda doticne masinerije, a ne njen poraz, kao sto smo u prvom trenutku poverovali … pa to je genijalno zao projekat … i u celoj toj igri koliko god oni zli bili, ako su toliko genijalni, zasluzuju da vode ovaj svet pa makar u propast koja je vrlo verovatno neminovna … jer bi ovaj trik mogao da se meri komotno sa onim da je najveci trik koji je djavo izveo – ubedio svet da ne postoji.

    Liked by 1 person

    • …Тарантино би позавидео овој идеји?!
      Драги Друже, нешто мислим да би ово могао бити маневарски устук због домаће јавности.
      И, као што написах, само ПРИВРЕМЕНО место у времену. Јер, зацело,они су морали имати јасно и недвосмислено покриће за заокрет (да не речем, јопет, повлачење).
      Срећни празници, Бане!

      Liked by 2 people

  3. Slažem se sa tvojim stavovima. Ali, drai druže, šta da radi jedna zemlja koja je svesna da je postala najomraženija na svetu celom? Da ćutke prizna poraz sopstvenog globalizma, zločina bez granica i uterivanja demokratije po svom modelu… koji smo osetili na svojoj koži?Pa naravno da će lukavi ludaci koji bi da još više vladaju planetom, pre nego što izumru uprkos višestrukim presađivanjima srca i upumpavanju sveže krvi i još koječega… nastaviti da zavaravaju svet. I da im lakoverni samo veruju.
    Ostali smo ih davno pročitali. I odavno im želimo samo to da im se vrati pola svetskog zla koje su sami režirali.
    Ma…ne mogu u predvečerje Badnje dana da se nerviram, inače bih napisala svašta. Ma i po cenu da me optuže da doprinosim širenju teorije zavere.

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s