Жудња за животом илити трагови ка сопствености

На слици: Псеудоидентитет; Фотографија: moji-tragovi.blogspot.com

На слици: Псеудоидентитет; Фотографија: moji-tragovi.blogspot.com

 

Ја не питам када ћеш стићи, мене интересује да ли си пошао?

Нити марим којим путем идеш, ја желим да знам куда си кренуо?

Није ми важно где си до сада живео, са ким си живот делио, нити чак, јеси ли сваког дана умирао?

Важно ми је да ли си тада постојао и колико си силан био?

На хајем да ми кажеш да ли си тријумфовао или губио, али бих да знам јеси ли горео и у победи и у поразу?

Да ли си славио или капитулирао, не марим ни мало, ја хоћу да знам јеси ли издао?

Мене не занима шта ћеш изговорити, хоћу да знам хоћеш ли уопште проговорити?

И ако ти се врисак отме, да ли је из грла или душе?

И када тихујеш, чиниш ли то јер си разумео себе или разумео друге?

Или зато што је свака Реч после прве само грех?

Ја не питам хоћеш ли отићи или остати, али ми реци да ли ћеш БИТИ док си ту?

И не марим хоће ли те растанак развеселити или растужити?

Ја хоћу да знам, када одлазиш, да ли је то заувек?

37 thoughts on “Жудња за животом илити трагови ка сопствености

      • Estetika … iskreno ne … umetnost ne može da se svede pod tu reč, jer kad se ona upotrebi onda može da bude samo to i ništa drugo … ovo je svakako savršeni primer moje omiljene umetnosti u svetu najpoznatije kao književnost … shvati me kako god hoćeš ali … svaki tvoj komentar ponizne skromnosti kojima si sklon ovde nema mesta … jer veruj mi kad kažeš „samo estetika“, niko ko je pročitao ovo ne može se složiti sa tobom. Ti si PISAC … u godinama ispred nas, duboko sam uveren, jedan od najboljih koje je ova zemlja ikad izrodila … (tu mislim naravno na Jugoslaviju). pozdrav dragi prijatelju!

        Свиђа ми се

        • Када сам рекао „естетика“ мислио сам на Лепоту, али, искрено говорећи, у оном, врло субјективном поимању лепоте за коју критеријум поставља читалац. Нисам, међутим и написао реч Лепота, јер постоји ризик да бих могао бити схваћен погрешно, саморекламерски пре свега, а то свакако не желим. Хоћу да кажем, ако се Теби допада то ме чини радосним, али некоме другом може бити сасвим просеча креација, или лоша чак, те не бих продубљивао дискусију у том смеру.
          Хвала Ти на свим лепим речима, објективност ми налаже да додам, незаслуженим, у нади да ће Лепота спасити свет, каква год она била, ако некоме то јесте.
          Поздрав драги Бане!

          Свиђа се 1 person

          • Ko ne razume ovakvo pisanje, ne razume poentu knjizevnosti, i neka cita Ljubav u doba heroina/kokaina, cega god. Ambiciozno pisanje ne postoji … jer je sustina pisanja da gadja krajnju granicu emocije, tuge pre svega, srece u retkim situacijama kao sto je ova. Ne znam, postajem iskljuciv u poslednje vreme. Inace da, lepota je prava rec … ako ga nesto moze spasiti, to je ona.

            Свиђа се 2 people

  1. Zauvek ostaju samo kontrasti, kao kod Karavađa, kao i u baletu pokretnih Karavađovih slika a sve u duhu svetla i tame, čistoće i telesnosti, unutrašnjeg uma (ili duše) i spoljašnjeg (tiela).
    Sve što je jednom rasvetljeno ostaće šćućureno negde unutar uma i duše, pohranjeno u tami unutrašnjeg sveta kao odgovor na sva postavljena pitanja…
    Pozdrav S.!

    Свиђа се 1 person

Постави коментар