…Тек онда само, када у сопственим магновењима препознамо искључивост и екстремизам, залажење у дубоке и непрегледне маглине поништавања живота, можемо бити сигурни да свака наша амбиција, била она идеолошка или политичка, уметничка или филозофска, научна или празноверна – није само потајна жудња за смрћу. Сопственом или туђом, свеједно је.
Отуд, можда, нема узвишеније овоземаљске дужности до подређивања властитог ништавила трагању за врлином. У њеном бићу није похрањено само милосрђе, па чак не ни сама љубав, у њој је праисконски завештана свака мера људскости. Али гле чуда, на том путу, врлетном, уском и стрмом, путу необично топлом, несвакидашње милом и тајанствено умирујућем, готово да нема никога.
Понајпре, мене. Убогог, кукавног, малог, недостојног.
Дивљење онима који су том стазом храбро закорачили, молитва нама који се пртином још увек нисмо окуражили.
Благост свима.
Odavno nista toplije nisam procitala.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Хвала на лепим речима.
…Није лако.
Поздрав!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Ne, hvala tebi!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Na svim stranama i nivoima se ponavlja u krug isti obrazac: postavljanje limita u ime slobode. Ne može se neko osloboditi tako što će se drugi limitirati. Slbode to je su samo ako se umnožavaju. Zašto smo tako tvrdoglavo slepi?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
…Можда стога што је то наш онтолошки домет. На жалост, моја маленкост је песимиста.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Moja je optimista. Sve je brže zaoštravanje na svim nivoima, nagoveštaj oluje, pročišćavanja.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Прочистиће се, изартикулисаће се сва цивилизацијска раздражљивост кроз некакво деструктивно пражњење (другачији епилог не видим), а онда, након краћег неоромантичног, неохуманистичког и неопросветитељског периода, десиће се оно што је пре педесет година утврдио К.Лоренц када је говорио о пореклу (урођености) људске агресивности: Не ратују људи међусобно зато што припадају различитим групама (мишљења, идеја, ставова…), већ улазе у групе, да би ратовали, односно, да би празнили сопствену агресивност.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Da, upravo to se dešava. I pokušaji raznih porobljavanja u ime laži koje se serviraju a treba da deluju uzvišeno. Nema drugog puta ni načina do propasti iz koje će se ili sve roditi očišćeno i preostali će zaista razumeti ili više ničega neće biti. Kud smo krenuli i u šta sve pretvaramo, i ne bi bila neka šteta ako bolje od toga ne bi moglo da bude.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Žudim za pokušajem stvaranja Raja pa makar njime izazvali Pakao, u koji inače polako klizimo. Žudim za novi početkom pa makar on bio i moj kraj … i naš kraj.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Рече Шопенхауер: Живимо у најгорем свету од свих могућих светова (парафразирано).
Зато и разумем жудњу нормалног човека.
Поздрав Бане!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Благост и теби С!
Пут о коме говориш јесте врлетан, али не бих рекла да на њему нема никога. Познајем неке људе. Видим те из даљине.
И још се питам је ли и размишљање о том путу пут, жеља да се корача њиме је ли пут?…
П.С.
Браво за текст. Спира прљавштину.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Први корак јесте. Али треба наставити…
и ићи, ићи, ићи…
Хвала на лепим речима З.
Поздрављам Те срдачно.
ПС. Објављен је!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Дивно!!!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Od izvora dva putlca, do izvora samo jedan. Pozdrav.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Дуго Те није било, Друже. Сада, када си поново овде, сигуран сам да знам, којим си путем дошао.
Остај здраво!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Iz moje zbirke „Stanimir, za citirati“
Отуд, можда, нема узвишеније овоземаљске дужности до подређивања властитог ништавила трагању за врлином.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ех, сад` Н. Но, добро, хвала Ти.
Него, почуј, објављен је!
Поздрав!
Свиђа ми сеСвиђа се 2 people
Je li!!! Čestitam!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Mnogo je niskih strasti a na internetu ih je previše. Ko uspe da sačuva sebe od sebe pobedio je i svoje slabosti i tuđe demone.
Da si mi živ i zdrav školski.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Ти ме увек вратиш на земљу. Овог пута си ме лансирао са ње. Хвала Ти „школски“.
Свиђа ми сеСвиђа ми се