Игра лествицама

На слици: Бор на Каменој Гори; Фотографија: http://www.kamenagora.com

На слици: Бор на Каменој Гори; Фотографија: http://www.kamenagora.com

…Тек онда само, када у сопственим магновењима препознамо искључивост и екстремизам, залажење у дубоке и непрегледне маглине поништавања живота, можемо бити сигурни да свака наша амбиција, била она идеолошка или политичка, уметничка или филозофска, научна или празноверна – није само потајна жудња за смрћу. Сопственом или туђом, свеједно је.

Отуд, можда, нема узвишеније овоземаљске дужности до подређивања властитог ништавила трагању за врлином. У њеном бићу није похрањено само милосрђе, па чак не ни сама љубав, у њој је праисконски завештана свака мера људскости. Али гле чуда, на том путу, врлетном, уском и стрмом, путу необично топлом, несвакидашње милом и тајанствено умирујућем, готово да нема никога.

Понајпре, мене. Убогог, кукавног, малог, недостојног.

Дивљење онима који су том стазом храбро закорачили, молитва нама који се пртином још увек нисмо окуражили.

Благост свима.

 

20 thoughts on “Игра лествицама

        • Прочистиће се, изартикулисаће се сва цивилизацијска раздражљивост кроз некакво деструктивно пражњење (другачији епилог не видим), а онда, након краћег неоромантичног, неохуманистичког и неопросветитељског периода, десиће се оно што је пре педесет година утврдио К.Лоренц када је говорио о пореклу (урођености) људске агресивности: Не ратују људи међусобно зато што припадају различитим групама (мишљења, идеја, ставова…), већ улазе у групе, да би ратовали, односно, да би празнили сопствену агресивност.

          Свиђа се 1 person

          • Da, upravo to se dešava. I pokušaji raznih porobljavanja u ime laži koje se serviraju a treba da deluju uzvišeno. Nema drugog puta ni načina do propasti iz koje će se ili sve roditi očišćeno i preostali će zaista razumeti ili više ničega neće biti. Kud smo krenuli i u šta sve pretvaramo, i ne bi bila neka šteta ako bolje od toga ne bi moglo da bude.

            Свиђа ми се

  1. Благост и теби С!
    Пут о коме говориш јесте врлетан, али не бих рекла да на њему нема никога. Познајем неке људе. Видим те из даљине.
    И још се питам је ли и размишљање о том путу пут, жеља да се корача њиме је ли пут?…
    П.С.
    Браво за текст. Спира прљавштину.

    Свиђа се 1 person

Оставите одговор на Станимир Трифуновић Одустани од одговора