На слици: Сцена из филма „Носталгија“, Андреја Тарковског из 1983. године;
Фотографија: http://www.keyword-suggestions.com
После студени и мука, живот више не постоји.
Понекад још поигра се страст са нама, као летњи пљусак и из неких модрих тишина које су против нас устале, и оних речи заувекних против којих смо огреховљени устали ми, зажуборе непознати гласови.
И одјеци празни.
Шта је, ту је, кроз отворен прозор завеса облизује кишну ноћ, и на починак се спремам.
Желм те, кажеш …
Касно је, мила моја, одговарам, после студени и мука, живот више не постоји…
Још понеки уздах само, мелодија у даљини можда…
(…И деци нашој освитом, торба, коју на пут спремам).
ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС 
Znaš li kako je nastala pesma, mislim na onu iz „reči zauveknih“?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Не знам тачно како је настала и шта је била конкретна инспирација за разбарушеног Гинсбурга, али знам да је изазвала бројне контраверзе и да је била забрањивана и цензурисана. Иначе млада Џејн Б. је била компензација за Брижит Бардо, која је замишљена као први дует партнер аутору.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
B.B mu je jedne veceri kada su se nasli krisom rekla da napise najlepsu ljubavnu pesmu ubrzo nakon toga je zaspala…
http://lombardos.blogger.ba/arhiva/2016/10/15/4035825
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
…Можда.
Али мени је, рецимо, ова верзија
Дасенове песме Et si tu n’existais pas, далеко најбоља песма испевана на фрнацуском језику. Боља и од Брелове Ne me quitte pas.
Поздрав!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Ma naravno, ima toliko boljih pesama, ali sama istorija cele price o pesmi mi je bila fenomenalna, film me je inspirisao, nista vise…
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Nestao je moj komentar, komentar koji sam napisala pre ovog… 😦
Свиђа ми сеСвиђа ми се
На неколико блогова не успевам да доставим коментар који уредно напишем и пошаљем. Изгледа да Вордпрес има неки проблем.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Sve je u redu, na trenutak sam pomislila da mi je miso ostala u glavi, da nisam napisala komentar.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Soba u kojoj se voli tišinom otkucava doživljaje lepote.
Posle studeni, (n)i muka života ne postoji, dok posle toplih letnjih kiša, pljuska, bujaju (o)sećanja. Sat i dalje meri tišinu, a kad dođe TAJ čas, oglasiće se kukavica u njemu…tek tada će biti kasno za sve osim jednoga.
Radost je slatka varka neodgonetnute budućnosti. Očajanje nije ključ, ono je samo magla i ona druga varka, gorka, da se ključ ne potraži … a valjalo bi ga naći. 😉
Pozdrav S!
Свиђа ми сеСвиђа се 2 people
А, видиш ја делим Кјеркегорово становиште према којем „није далеко време када ће се, по можда доста скупу цену, сазнати, да полазна тачка за налажење апсолутнога није сумња, већ очајање“.
Наравно, ваљало би тражити кључ.
Срдачан поздрав !
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ja mislim da je to vreme već došlo, i da ključ treba tražiti negde na pređenom putu. 😉
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
…Много је лишћа нападало по стази…
Жив био, Мајсторе!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
…а одјеци празни…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Као празан сендвич.
Поздрав З!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Мама, мама, је л` да да сендвич не постоји? Ни празан. Лаже Перица, лаже…
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person