Кратки трактат о идеологији индивидуализма

На слици: О индивидуализму; Фотографија: Tacno.net

Идеологија радикалног индивидуализма (по моделу „хлеба и игара“, илити „живот је кратак, дохвати батак“), чија експанзива и у одређеној мери, агресивна кампања, представља доминантни вредносни дискурс последњих деценија, у основи је онтолошки несвојствена људској природи и представља концептуално, теоријско покриће западних школа мишљења за оправдање и фаворизовање хедонистичких прохтева савременог човека. У њеном изопаченом корену, заправо стоји идеја апсолутне окупације људских слобода (на којима, гле чуда, парадоксално, управо она, громогласно и искључиво инсистира), кроз афирмисање човекових базичних, биолошких потреба, а не, како се наивно мисли, ослобађања од корозивног дејства вредносних друштвених наслага којима се гуши и спутава посебност и креативност.

Колективизам, са друге стране (првооптужени за узурпацију индивидуалности), као алтернативна животна парадигма заслужује сваку пажњу, а за почетак, рехабилитацију свог статуса у оквиру филозофских доктрина. Јер, подвала и клопка су смештени тамо где се најмање надамо, и одакле има најефективнији утицај – у самој науци, чији неупитни ауторитет лицемерно и покорно прокламује идеју анархичног индивидуализма. Тек потом следе медији, на које се „сви“ обрушавамо…

Advertisements

23 thoughts on “Кратки трактат о идеологији индивидуализма

    • И једно и друго јесу парадигме. Мој акценат на индивидуализму у смислу идеологије испровоциран је пренаглашавањем тог пола на континууму „животна парадигма“ (условно речено), фаворизовањем индивидуалности кроз различите облике друштвених утицаја и уобличавања свести до нивоа догме (свакако, без икаквих политичких конотација, какве појам идеологија најчешће подразумева, иако из таквог схватања проистичу бројне реперкусује по појединце и групе, међу којима и озбиљне политичке).
      Елем, нема принципијелне разлике, у оба случаја екстремизми воде престанку живота. Друга је ствар, и мотив за став који сам изнео, то, што је савремена цивилизација опседнута индивидуализмом као супериорном категоријом. Налазим да у овом схватању проналази оправдање за различите облике неприхватљивог, неукусног и девијантног поступања,како на нивоу појединца, тако и на плану колективитета.
      Хвала на посети и веома инспиративном коментару који сте оставили.
      Срдачан поздрав!

      Свиђа ми се

  1. Nema na čemu 🙂 Sada mi je jasniji sadržaj posta mada nisam sigurna da je kolektivizam u tako lošem stanju. Samo ću dati primjer iz knjige „Rat i konstitucija totalitarnog tijela“, gdje se kao jedan od mitova socijalizma navodi kolektivizam, i to kao mehanizam za promociju mediokritetstva. Pitanje je, je li mediokritetstvo neukusno?

    Свиђа ми се

  2. Tako nekako … misao biti SLOBODAN … je postala nekako u praksi pomalo nakazna jer je debelo izasla iz okvira granica zbog kojih je postavljena sa jedne strane a sa druge nikada nije ni prisla blizu njih u dovoljnoj meri na globalnom planu. Dakle kao i sa svima sto se desava u poslednje vreme postala je … nista … ustvari jos gore … mozda bi i bolje bilo da je samo to postala. Pozdrav.

    Liked by 1 person

  3. Pozdrav ovaj put komentar nema mnogo veze sa postom. Naime nominirana sam za Versatile Blogger Award jedan od zadataka sad mi je da napišem post o sebi i nominujem do 15 blogova koje volim da čitam nadam se da nemaš ništa protiv da jedan od njih bude i tvoj blog. Naravno razumjet ću ako ne želiš pozdrav i čitamo se

    Liked by 1 person

  4. Postoje kulture indivudalnog duha naroda i one druge koje neguju kolektivni duh; one se međusobno teško shvataju budući se posmatraju iz različitih pretpostavki; postoje i temeljne odrednice, značenje nekih imenovanih pojmova nezavisno od naroda i kultura… vreme u kome živimo liči na sobu sa ispreturanim ormanima i stvarima u pokušaju stvaranja obrasca jedinstvene svetske kulture i preimenovanja značenja ustaljenih pojmova u pokušaju resetovanja razumevanja ….

    Свиђа ми се

    • Хвала на позиву Милане.
      У јуну ће бити 5 година од како постоји блог Плетеније словес, и од тада је, као што се сећаш оваквих игрица било сваке године.
      Не замери, нисам до сада учествовао у њима упркос једном броју позива, па ћу остати доследан и овог пута.
      Срдачно Те поздрављам.
      ПС. Твој „одговор“ у седам тачака сам прочитао са нарочитим усхитом.

      Liked by 1 person

    • Kада се поново узнесу вредности које уравнотежено и оправдано надкриљују ригидни и искључиви индивидуализам, неке динамике, па и брачне, постаће хармоничније. Није ствар у поражавању индивидуалности, већ у њеном уклопљавању у људску природу, која зацело не може да постоји без смислене и, рекао бих, онтолошки утиснуте, узајамности са остатком света и живота. А њега чине сви други око нас. Људи, природа, Бог…
      Срдачан поздрав!

      Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s