Постоји једна песма, своде небески зашто ли се тога сетих у овај позни час, постоји песма једна, одвећ древна, безмало колико и ја сам, једна песма никада допевана, што ми је живот васцели завештала, постоји она, не, не смем вам рећи која, и када је написана, нити ко је ћилибаром свог гласа украсио дивне речи неке, одмах бисте знали колико сам стар и ко ми тако силно недостаје последњих пролећа…
Не смем да вам кажем, демони не престају да вребају са свих страна, а ја тако слаб, кукаван и убог, замукао као пресахла чесма. А, и да нисам, да толико куражи имам, зашто… чему?
Јер, немам ја ништа са тим градом, кунем се, баш ништа, нити сам у Земаљском музеју задрхтао пред фосилом једне змије, нити на планини изнад њега ноћевао једне давне зиме, нити је снег падао по мојим првим бубуљицама једног хладног априлског јутра, нити су се неки зарумењени обрашчићи, кикицама нашарани, смејуљили једном несташлуку чију цену и данас плаћам,
…нити је је она певала једну песмицу коју раније никада нисам чуо… ништа од тога, часну реч, ништа.
Много је мећава од тада навејало, премного студени у кости се увукло и седе власи одавно сам престао да бројим. И поезију да пишем. Понекад још, око поноћи обично, када се на страну окренем и загледам у ноћни сат, чини ми се да ће живот још дуго постојати, да лепота још увек чека иза новог јутра, да још има смисла надати се… и да собном тмином једна мелодија умилно жубори…
Несташлуци не би требали толико да коштају,нема смисла
Свиђа ми сеСвиђа ми се
…Али коштају, добри мој комшија. Додуше, вреди и та цена.
Поздрав срдачан!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Znam ja da u jedan minut do ponoći može da stane ceno život, ali opisati sve to u minut čitanja nije nužno i ostvarenje sna svakog ko se uhvati pisanja – to, sa lakoćom, mogu samo umetnici. Briljantno! 🙂
Свиђа ми сеСвиђа се 2 people
Хвала Ти,Пиксел!
ЧАРОБЊАКОВ ОТИСАК је поставио високе норме.
Поздрављам Те!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Tren je vječnost, a tek minut …:-)
A pjesma … ne znam šta bih ti rekla.
Više mi liči na prazninu koja vapi da je ispune neka liepa sjećanja, a njih niotkuda, kao jedno veliko Ništa.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Пуна је празнина еха сећања.Нема више места у том трену, ни минуту.
поздрав Анета!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Biološka sekcija osnovne škole D.M. na ekskurziji u Sarajevu i jedna zimska noc na Jahorini. Upravnik hotela umalo sišao sa uma od nevaljalstava koje smo tokom noći pravili. E,odatle počinje ova priča, i sve dalje pripada tebi.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
…Лако је теби, када знаш све.
Поздрав Ш!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Мајсторски, Станимире! Како се само меланхолија улогорила у овим редовима, па ћути и чека да падне неки давни снег. Поздрав и наклон!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Хвала Јелена на лепим речима.
Снег… Мислим да никада није престао да веје.
Поздрављам Те срдачно!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Pa ovo je pesma!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Нешто између.
Тања, поздрављам Те!
ПС.
Постоји једна песма,
своде небески зашто ли се тога сетих у овај позни час,
постоји песма једна,
одвећ древна,
безмало колико и ја сам,
једна песма никада допевана,
што ми је живот васцели завештала,
постоји она,
не, не смем вам рећи која, и када је написана,
нити ко је ћилибаром свог гласа украсио дивне речи неке,
одмах бисте знали колико сам стар и ко ми тако силно недостаје последњих пролећа…
Не смем да вам кажем,
демони не престају да вребају са свих страна,
а ја тако слаб, кукаван и убог, замукао као пресахла чесма.
А, и да нисам, да толико куражи имам, зашто… чему?
Јер, немам ја ништа са тим градом, кунем се, баш ништа,
нити сам у Земаљском музеју задрхтао пред фосилом једне змије,
нити на планини изнад њега ноћевао једне давне зиме,
нити је снег падао по мојим првим бубуљицама једног хладног априлског јутра,
нити су се неки зарумењени обрашчићи, кикицама нашарани, смејуљили једном несташлуку чију цену и данас плаћам,
…нити је је она певала једну песмицу коју раније никада нисам чуо…
ништа од тога, часну реч, ништа.
Много је мећава од тада навејало,
премного студени у кости се увукло
и седе власи одавно сам престао да бројим.
И поезију да пишем.
Понекад још, око поноћи обично, када се на страну окренем
и загледам у ноћни сат,
чини ми се да ће живот још дуго постојати,
да лепота још увек чека иза новог јутра,
да још има смисла надати се…
и да собном тмином једна мелодија умилно жубори…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Biram izmedju
Reci i
Aplauza
Velika slova
Odnese pobedu!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Хвала на необично лепим речима, КћериЗевсова!
Срдачан поздрав !
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Za lektiru. ❤
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Рекло би се, коментар, достојан писца лектире!
Топао поздрав за дивно Летње игралиште.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person