Смирај

Станимир Трифуновић Поезија Ознаке: , , , , ,

На слици: Река Дон; Фотографија: река Дон

…Окно на пропланку и велика, тиха река…

И рука нека топла, мила

…Мека

Као модра свила

На образима свелим

И песма вала

Са ишчезлих обала

Ето…

То

желим…

30 thoughts on “Смирај”

        • Не, напротив, сасвим тако сам разумео Твој коментар, али ми је остало недоречено, да ли су за Тебе лично та осећања позитивна? Да ли их сматраш позитивним или другачијим?
          Елем, молим за извињење, мој рекоментар је био непрецизан.
          Срдачан поздрав Т!

          Свиђа се 1 person

          Одговори

          • Ne izvinjavaj se, nema potrebe. Nekada je potrebno preispitati sebe i zbog toga hvala ti hvala na komentaru.
            Elem, kako rekoh osećanja su svakako pozitivna ali sam ja u retrogradnoj fazi spram njih. Pokušavam da pronađem mesto odakle sam potekla, da vratim „autentičnu“ sebe. Postala sam gruba. Zašto? Ne znam. Ali se sećam nežnosti i počinje da nedostaje.

            Свиђа ми се

          • Грубост је отпор повређеног, разочараног човека.
            Олакшај себи, опрости, свима све и живот ће добити боје: „Велика разочарања захтевају велика праштања. Велика разочарања стварају велике и хладне празнине, оне рупе у нашим душама кроз које неповратно отиче живот, док праштање од тих рупа твори нови крвоток и живот облива новом топлином.“
            Поздрав!

            Свиђа се 2 people

  5. „Истинска литература не треба да фасцинира мој ум неочекиваним обртима и конструкцијама, она треба да дотиче моју душу, моје срце, треба да ме наведе и да плачем и да се смејем. Данас су све књижаре препуне постмодернистичке литературе која се своди на ’свето тројство‘ — такозвана ’три С‘ – Секс, Страх и Смрт“ Козлов.
    Драго ми је када пронађем по неку заборављену оазу где је уметност – уметност,где нема псовки,ружних речи,насиља…ето мог малог,скромног доприноса овим коментаром

    Свиђа се 3 people

    Одговори

Постави коментар